Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

7

Овом недостојном закону пришло је како канонско право 1 тако п златна була. 2 Отступајући од Барбенгезе 3 не садржи Каролина ни један члан о злочину против величанства, већ спомиње само издајство. 4 Тако је деспотско римско право морало да буде једина законска основа општег права. 5 Општа правна' наука била је до 18 века неспособна да разликује јасно врсте злочина против државе, које је садржавао Ситеп тајебкаУз, ма да су чињени покушаји, да се велеиздаја (РеМиеШо у новом смислу) стави на супрот увреди величанства (Сптеп тајев^аМз т 8рес1е). 6 Од 18 века истиче се на против увреда величанства као јасно образован појам из хаотичне масе злочина против величанства. 7 Опште право није никад строго одвајало велеиздају и издајство отаџбине, већ је изазивање рата против отаџбине, потпомагање непри1 Саива б. ди. 1. сап. 42 пзричан је препио 1.ех Ошз^шв. Сар. 5 с1е роеша ш VI-1о (V.. 9.) примењује појам Спт. тај. на онога, дш 8ап(:ае Еотапае есс1е81ае саг<1ша1ет ЈиегИ ћозШИег, тзесиШз, уе1 регсиввегИ, уе1 сереп!, уе1 босшз 1иегИ 1ас1епи8 е1с. 2 Ви11а аигеа 24 § 1—17. Почевши од § 2 не налази се овде ништа друго до З^ех (Јш.чдшв, са применом појма Сгпт. тај. на кнежеве. Упор. бегбМасћег, НашИзисћ Дег Кешћз^езе^зе, св. XI стр. 3050—3058. 3 Ват§ег§еп818 133. 149. (То је Ватћег§ег На18§епсћ (;8Г (1тш§; од 1507 т. зв. та(;ег СогоИпае. Преводилац). 4 Р, (ј. 0. чл. 124. Ј1ет \уе1сћег тћ уегекегеу тибћапЈеК:, с1ег во11. (1ег §елуоћпћеу(; пасћ, дигсћ лчегШеућт^ гит 1оТ §еб(;гаМ(; луегс1еп". Јака одвратност према издајству чисто је германска. ТасЉ Сегт. 12: „РгосМогев е(; 1гап81и§а8 агђогЉие бизрепсћт!;". Б. Шр. ћХХ1. § 1: „81 С)Ш8 ћошо ге§1 тИдећб ехГб^егИ, с1е ућа сотропа4, е! отпез гев ејиз Нзсо сепвеаМиг". 1 ј . А1ат. XXIV. XXV. Б. Вајиу, II. с 1 —3. ЛУ1б1§'о1;ћ. II. 1. 6. 8бр. II. 14 § 4. (Коћ. Засћве): „Све издајнике треба на точак метнути". 8с1г »8р. (11 ,а8ћег§) 174 а. ОзМпез. Бапс1г. I. 59. Упор. ЈУгТа сгр. 984 сл. УРаМег, ВесЉсће КесМб^езсћшМе, § 687. — Држава као апстрактност, по германском схватању велеиздајничких предузећа стоји у позадини, противно римском схватању. На против личност владаоца истиче се на прво место, а тежиште лежи у гажењу личне верности. 5 ЈУасМег, пп Агсћћу Дез Кг. стр. 473. „КоззЈпН, бевсћк-Ме иш1 8уб(;еш, II. стр, 30. Схватања талијанских практичара расмотрио је 1ш<1еп, уот Уегбисће (Ађћапсћип^еп I 1836) стр. 398 сл. 6 Сагрго^, Ргас!. гег. спт. (ји. 41. ћаМегђасћ, Со11. рапс1. 1ј. 48 1. 4. \\ Т ас1)(ег, Тећгђисћ II. стр. 508. 7 Кетгегсћ, Вбћшег (Е1. § 72.) Еи^еп, МеЈз1ег старнјп, Косћ и др. Упор. ЛУасМег, Еећђисћ 1ћ стр. 505 и 509.