Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

тражи јасно ограничен појам велеиздаје (новог РехчИиеШо), могло је да постави само нејасне дефиниције велеиздаје. Говорило се у општим изразима о нападима на интегритет, сигурност, егзистенцију државе. Веровало се, при овом неспгурном означењу предмета злочина, да се додавањем захтева неодређеног Аштиз ћозШ13 може јаче учврститн појам велеиздаје. Примена општих принципа казненог права би уништена, што је велеиздаја оглашена за БеНскгт ехсерктт и читав ред особености би доказиван. Феудалистичка схватања помешала су се са римским правилима и појачала нејасност. Као општа законска казна за велеиздају сматрана је казна смрти мачем, одузимање имовине и уништење успомене. У случају издајства примењивана је казна сечења тела на четири дела. Као казне општег права без устручавања оглашене су и губитак грађанске части и неспособност за задобијање државне службе од стране невине деце велеиздајникове. 1 Не можемо се чудити, што је пруско право, које је постало из општег права, велеиздајнику припрећивало најтеже и најужасније телесне казне и казне лишења живота, што је најудаљепије саучеснике кажњавало смртном казном мачем, и држави чак признавало право, да невину децу велеиздајника држи у сталном ропству или да их прогна. 2 Блаже одредбе аустријског казненог законика од 1803. одликују се такође великом неодређеношћу. 3 Промена на боље наступила је услед научног и законодавног рада Фајербаховог, који је у баварском казненом законику тачније одвојио велепздају од издајства отаџбине и уништио понеке особености велеиздаје. 4 Идући овим путем, 1 Казна смрти мачем: 1ј. 5. рг. В. 6. СоЈ. ас1 1е§. Ји1. тај. Златна Була с. 24. Одузимање имаовине Б. 11. Б. ас1 1е§. Јџ1. тај. !.. 10. С. с1е ћошз ргозс. Р. 0. 0. чл. 218. Уништење успомене: Б. 11. § 3. В. с1е 1п8 дш по1ап1иг. Б. 24. Б с!е роешз. 1 ј . 6. .Сос1. ас1. 1е§. Ји1. тај. Одузимање части деци: Бех (Јшвдшз и Златна Вула с. 24. Сечење издајника на четворо: Р. 6. 0. чл. 124. Литература је већ наведена у уводу. К томе: Оеуег. ОгишМзз, св. 2 (1885) стр. 124. 2 А11§'ега. Ргеиззхзсћез КапсћесМ, II, 20, § 91 сл. 3 Аустријски законик од 1803 §§ 52—60. 4 Вауегп, 1813, чл. 299—308. РеиегЂасћ, рћПозорШвсћ—■јипсПзеће Пп1егзисћип§еп ићег с!аз Уегћгесћеи с1ез НосћуеггаШез, 1798.