Branič

КАЗНЕНО ПРАВО

Ас1 а. Под државним ноглаваром разуме се монарх, који сад по праву влада 1 . У републнкама се не може узети да постоји велеиздаја против државног поглавара, јер овај овд& нема значај централног тежшпта: тако у Хамбургу, Бремену н Либеку 2 . Напротив гледиште, које заступа Хенке, да се'и у монархијама напад на државног поглавара не сматра за велеиздају, не слаже се са монархијским уставом, као нп са конституционалним. 3 Ипак је стало до тога, да се између увреде величанстваи велеиздаје извршепе против државног поглавара повуче јасна граница. Ову добијамо из основне мисли, да велеиздаја против државног поглавара само тада постоји, ако је владалачки положај монархов нападнут. По себи ее разуме, да овди спадај.у напади на престо владара, при чему се међутим има да примети, да је казненн законик насилну промену реда наслеђа ставио у исту категорију са велеиздајом устава (§ 81. Д? 2.); даље такође нападн на његов живот, пошто се владару одузимањем живота одузима и господарство; даље напади на слободу, било затварањем или предајом у туђу власт, пошто државна управа владарева није могућна без његове слободе; најзад напад на његово тело, у колико су они способни да га учине неспособним за владу, напротив они нападн, који пису у стању да произведу ову неспособност, спадају под појам реалне увреде величапства. Томе одговарају §§ 80 и 81 1 казн. закона. У § 81 Д» 1 побројана су потпуно права монархова, чија повреда сачињава велеиздају; § 80 долази само са једном строжом казненом одредбом о убиству и покушају убиства над царем или сопственим земаљским владаоцем, коме је потпуно из-

1 Против узурпатора није велеиздаја могућа у колико узурпација од простог факта није постапа правом, што се дешава поименце полагањем заклетве од стране становника земље. Овај факт био је предмет пнтересне практичне расправе кад је .једап пуковник у Врауншвајгу, после прогонства Херцога Карла, покушао да истисне из владавипе Херцога Виљема; упор. 8ћ'отћеск, у Цештев Аппа1еп, св. 1. стр. 64. сл.

2 На ове три немачке републике могу да се односе само три броја 2. 3 и 4. у § 81 к. з. У овом смислу говори бременски закон од 7. фебр. 1851. § 1, дефинишући велеиздају, само о пасилном нападу на самостадност или устав државе. Слично казнени законици других република, на пр. Хамбург, казнени законик § 72 (у § 73 још „пасилни папад на законодавну власт"); такође законици швајцарскп, па пр. за Цнрих § 88.

3 Непке, НапЈћис!), III., стр. 411.