Branič
КАЗННО ПРАВО
25
његове личности као увреду величанства; ово је био случај само под деспотима. 1 У немачком праву образовао се потпуно одвојен од велеиздаје злочин увреде величанства. У ствари стајало се под утидајем римског сптеп тајезШлв 2 . Такође су се противили понеки од страних криминалиста да сматрају погрде против државног поглавара као злочин против величанства 3 Но доцније се утврдило разликовање, да ли је државни поглавар увређен у његовом својству као владалац или само у својству приватног човека. Први случај убројан је у сптеп тајезШлв, други је означаван или као тешка увреда 4 , или је створен из тога један нов Сптеп 1аевае уеиегаиошз 5 . Новија наука одбацила је ово разликовање и појам повреде величанства прошприла на све повреде части нротив државног поглавара. 6 II. Становиште казненог законика. Према казненом законику увреда величанства обухвата не -само увреде; назив „повреда величанства" наводи дакле на заблуду, али не може да се одбаци, пошто је технички. Осем ^увреда, где долази како нроста увреда (§ 185), тако и оговарање (§ 186) и клевета (§ 187), спомиње казнени законик у својим одредбама о увреди величанства свуда и насиље. Под овпм се разумеју свп они телесни напади на државног поглавара, који према § 81 1 не долазе у велеиз-
1 У погледу добрпх царева каже Модестин : „Кес ћЉпсшп 1ш§пае ас! роепаш 1'асПе (таћепсћип ез1. Оиашдат ешш 1етегаш <1ј§т роепа вш^, 1атеп и{ тзашз ИИз рагсешЈит ез1-"е1;с. И. 7. § 3. Б. а<11е§. Ји1. тај. (48,4) — У погледу тиранскпх царева вели напротив Паулус: „Оиос! сптеп (тајез^аИв) \*оп 8о1ит Гас^а, зес1 е(; уегМз 1три8 е! та1е(ИсИ8 тахше ехасегћа(;иг". Раи11 V. 29. 2.
2 Ватћег§еп818, чл. 132.
3 Сагргоу, ргас!. гег. сг. ди. 41. по. 111. 8д. налази у погрдама против владаоца не само сишеи 1аезае шаје8(;а(;18,већ шта впше један особити Сптеи та1есћс(;шш8 ћг ргтсјрет, у колико нису употребљена уегћа рег зе зесШшза, ди1ћ1з ас! агта соп(;га рипс1рет 8изс1р1еп<1а соисИе(;иг рори1из или такође 1 ;игћи1еп1ае асс1ата(шпе8, (јшћиз за1ив рппс1р1б аи(; ге! рићћсае реис1К;е(;иг.
4 Тако Јиеузег, зр. 569 т. 6—16. Епдап, е1ет. I § 481. Хо4.1. Коећ, Јпз^. 574.
5 Тако (ЈиШогр, § 149. Шегп, ОгишЈза^ге.
6 Непке, ^ећгћисћ, § 370. Непке, НапЉисћ, III. стр. 456. Јагске, Наш1сисћ, II. стр. 138. 2ггк1ег ор. сК;. стр. 133. Понеки значајни писци као још п сам Фајербах, задржали су свакојако старо разликовање.