Branič

фАБРИЧКИ И ТРГОВАЧКИ ЖИГОВИ (МАРКЕ) 253

12. 6), по коме државни орган, који прима пријаве за упис жигова, мора на иријави да означи дан и сат предаје и то својим потписом и судским печатом да потврди. Какав би разлог други био, да се нарочито означава дан и сат пријаве, ако не ради решења питања, који жиг има прече право? Наш законодавац 'захтева шта више, да се и сат означи, кад је прпјава поднета, да би се, у случају да су две пријаве за упис истог жига поднесене у један дан, могло одредити, који жиг има првенство и то опет на основу правила рпог Гетроге, роГгог шге. Ми мислимо шта више, да је и у случају који ћемо сада расправити, а који наш закон није предвидео, моменат пријаве од пресудне важности за првенство жига. То је овај случај: Један индустријалац пријави жиг за упис па суд нађе да упис не треба одобрити, било из разлога у чл. 3 наведених, било што нису, по мишљењу суда, испуњене све формалности, које закон захтева. Индустријалац се користн својим правом нз чл. 30. закона о заштити жигова п у прописаном року изјави жалбу Касационом Суду. Касациопи Суд нађе да решење суда није на закону основано и поништи га. Како је одлука Касационог Суда обавезна у овом случају за првостепени суд, то он мора одобритн упис жига. Жиговно право постаје пуноважно од момента уписа, али се првенство и ранг жига има рачунати од дана када је пријава за упнс предата суду. Према томе, ако би неко у међувремену од дана прпјаве првостепеном суду па до дана кад је суд, по примедбама Касационог Суда, донео решење о одобрењу жига, уписао исти или сличан жиг за исте или сличне производе, жиг би био релативно неважећи, јер је онај први жиг по времену старији и има првенство.

Да расмотрнмо овде једно питање, коме је место било нре излагања дејства уписа жига, али које смо ми претпоставили да изложимо на овом месту, да би поступак прн упису жига са дејством уписа чинио једну целину. Питање се тиче колизије индивпдуалног жиговног права, прибављеног у саобраћају дугом употребом и законског жиговног права, стеченог уписом жига код суда. Ова два права могу се сусрести на једном пстом предмету, а да прппадају међутпм