Branič

254

Б Р А Н II Ч

двама разним лицима. Тада настуиа колизија између индивидуалног, материјалног права и законског, формалног права, колизија коју на разне начине решавају поједини законодавци. Ради јасности и бољег разумевања узећемо један пример, који се врло често може да јави у приватном животу. Претпоставимо таквог индустријалца, који обележава своје производе извесним жигом, ма да га није уписао. Солидношћу израде и у опште изврсним квалитетом производа, он је успео да задобије велики круг потрошача, који у жигу гледају знак његове индивидуалности, јемство и гарантију, да роба означена таквим знаком води порекло од тог индустријалца. Другим речима, саобраћај је упознао везу, која постоји између њега и знака, па се може с разлогом казати, да је индивиоуално право прибављено и да постоји пуноважно. Међутим друго једно лице, било намерно или случајно, изабере за свој жиг исти такав знак, пријави га суду за упис и на основу уписа прибави искључиво право употребе на њему. Тада постоји колизија између та два жиговна права, јер истовремено не могу оба да постоје, па требаједном од њих дати превагу и првенство. Ако претпоставимо формално право, засновано уписом жига, онда материјално право губп своју важност и титулар његов, не само да ће морати допустити да се други служи жигом, на коме он већ нма индивидуално право и који евентуално може за њега представљати велику вредност, него се још и сам мора уздржати од обележавања робе тим знаком, да се не би изложио опасности, да још и кривично буде гоњен. Ако пак дамо преваду материјалном праву, онда отпадају све добре стране и користи, које упис жига собом доноси. Уписом би се заснпвало право врло несигурно, јер се сваког момента може појавити неко лице, које би тврдило, да оно има већ стечено индивидуално право, и то стечено природним путем — у саобраћају. Француско право даје претежну важност материјалном праву, праву заснованом употребом жига у саобраћају. Доцнијим уписом истог или сличног жиге од стране трећих лица, не може се то право обеснажити. Французи изражавају то овим речима: „Бе с1ерб1 с1е 1а шагдие п' езк раз аШлћиШ с1е 1а ргоргШе, шаГ8 веи1етеп1; с!ес1агаШ'." У. белгијском праву важи исти систем. (Вид. агк. 2. и з. зак. о жиговима). Материјалном праву даје превагу и италијанско право, јер у аг^.