Branič

флврички И трговачки жигови ( марке)

•255

1. зак. о жиговима изрично стоји: „Ј1 тагсМо (1еуе еззег сИуегзо сИ диеШ, о-1а 1е^а1теп1;е изаИ с1а аНп." 1 Формалио право пак сматрају као важиије законодавци, немачки, аустријски и српски. (Видети § 12. немачког закона; §§ 2. и 19. аустријског закона; Г_)г. Тћ. 8сћи1оМ: ор. сИ. 8. 10). Да је и наш законодавац дао превагу формалном си- " стему види се из чл. 2. зак. о заштити жигова, који смо раније навели. У истом смислу можемо поменути и чл. 17. који гласи: „Од дана кад је жиг у надлежном суду уписан, задобива сопственик право на употребу истог и " Ми мислимо, да је формални систем бољи и целисходнији, јер даје жиговном праву сигурност и прецизност, која се у главном и желела постићи специјалним законом о жиговима. На трговцима и фабрикаити.ма лежи дужност, да се старају о заштити својих интереса и да уписују жигове на време, да би на тај начин прибавили једно потпуно сигурно и заштнћено право. Средину између ова два система чини енглеско право, које такође даје превагу формалном праву, али тек по истеку пет година, од дана уписа жига. За то време могуће је жалити се против упнса жига н доказати, да такав знак већ постоји као жиг и употребљује се за обележавање истпх или сличних производа. Ако у том року нико не изјави жалбу против уписа жига, жиг остаје пуноважан и титулар његов прибавља искључиво право, које се не може више поништити. Садржина жиговног права. Под садржином жиг. права разуме се скуп овлашћења, која има титулар једног жига. 0 тим овлашћењима говорнћемо у овом одељку. На првом месту да утврдимо, да је жиговно право факултативно, и то у двојаком погледу: трговци п фабриканти могу имати жиг а не морају и, у случају да су пријавили и уписали жиг, ипак га не морају употребљавати. а) Разлога за факултативност жига у опште има неколико, п то веома озбиљних. Један је овај: Има врло велики број производа, које је тешко, да не речемо немогуће, обележити жигом. Пример за то су нарочито тканине, као чипке, 1 Видети п Вг. Јоз. КоМег: ор. сН. 8. 256.