Branič

286

Б Р А Н И Ч

Друштва са ограниченим јегаством Аустријска влада поднела је парламенту Пројект закона о другитвима са ограниченим јемством. Тим се законским пројектом диља да се и у Аустрији омогући оенпвање друштава, која по природи својој долазе између акционарских друштава с једне и командитних друштава с друге стране. Друштва са ограниченнм јемством разликују се од акционарских у толико, што се удели не могу слободно преносити, а од командитних у толико што у њима нема ортака који би имали и да лично јемче. Аустријски пројекат у главноме се наслања на Немачки закон од 1892. год. чпју важност п потребу најбоље карактерише постанак 6200 таквпх друштава са ограниченпм јемством.од тога времена па до данас са 2282 милиона марака капитала. Оекуднца личног јемства ортака чини код овог правног облика потребном да постоје извесне мере обазривости, докле, с друге стране отежава пренос акције, тешња веза између ортака и друштва чини непотребним оне прописе за широку јавност који важе за акционарска друштва. Витна разлнка односно права која важе за акционаргка друштва и ових, састоји се у томе да оснивање таквих друштава није везано с државним одобрењем, сем случаја, кад сем посла (као градња железница и др.) потребује, да се захтева каква концесија. Друштва за осигурања не могу се образовати у облику друштва са ограниченим јемством. Она тешња веза, која код ове врсте друштава постоји између чланова друштва (ортака) и самог поола (предузећа) даје могућност сваком ортаку па п право, да може загледати у књиге п хартије друштвене, које правопо трговачком закону припадасамо комапдистима. То право прегледа мо-

же друштвеним уговором бити сасвим ограничено па и укинуто, ако је у уговору предвиђен и Надзорни одбор. Докле немачки закон узима надзорни одбор као факултативан, аустријски пројекат узима га за облигаторан али само код оних друштава, која имају врло великп и капитал и број чланова. Као и акционарска друштваморају друштва са ограниченим јемством имати цифрама утврђен основни капитал. Удео се може унети или повућп преко бележника. Један ортак не може никад имати више друштвених удела. Друштвенп удели не смеју с поља носити карактер какве робе. Најмањи основни удео утврђен је на 500 круна. Основни капитал мора најмање представљати суму од 20.000 круна. За органпзацију друштва важе у опште исти принципи, као и за организацију акционарскихдруштава. Да би се омогућио што већи број оснивања таких друштава аустријска влада смањила им је и порезу готово за половину но што их сад акционарска друштва плаћају. Прпмена овог новог обликадруштва замишљала јекод осннвања тзв. „породичних друштава", када због смрти једног човека његови паследници не могу наћи згодногортакаизмеђу себе, који би наставио радњу или какво предузеће а осталима 1амчио за њихов удео. Такви случајеви кад наступе ваља основати одмах Друштво са ограниченим јемством (скраћено Друштво с. о. ј.ј која су много згоднија од акционарских друштава.

Хонорари париских адвоката — Парпски адвокати у последње доба незадовољни су са самим собом. Тешко су увређени. Ударише на њихова права. II што је најгоре, они се не смеју управо ни осећати увређенпм. Њихова част, њихов углед, којп је