Branič

434

В Р А Н П Ч

Док се претресало о тражбп, установљене су п псправама су доказане ове чињенице: а., у списима истога биљежника нађена је погодба 23. септембра 1894., коју је углавила православна црквена општина у Шибенику; на име општине углавио је погодбу исти свједок А, као православни парох, а исти га тужени биљежник у том спиеу називље Отац (рас!ге), како се обично каже калуђерима и фратрима; б., градска управа у Шибенику потврдила је, да је тестаментарни свједок А био врло добро позната и угледна личност у Шибенику; да је у Шибенику служио, као калуђер и да га је у опште цијели Шибеник звао именом калул ђер (са1о^его); в., свједок А и тужени биљежник рођени су у истом мјесту од угледних породица; као дјеца, као момци и као зрели људи били су по неколико година заједно и дружили су се у најбољим пријатељским односима; г., кад је у октобру 1898. умро тестиментарни свједок А, православна црквена општина у Шибенику издалаје објаву смрти; у тој објави било је речено, да је свједок А био калуђер и да је припадао братству манастира Св. Архангела на Крџи. Пошљедња чињеница, под г., утврђена је с овог разлога. Да тужени биљежник, без обзира на чињеницу под а., није заиста знао, да је свједок А калуђер, могао је то дознати из те објаве смрти. Кад је дознао морао је јавити тестатору Танасијн, који је онда још био жив, да тестамент 2. марта 1897. не вриједи ништа ради неспособног свједока А. Првостепени суд у Шибенику није примио ове доказе, које је био понудио тужилац: а., нека се тужени биљежник закуне, да му никако није било познато, е је тестаментарни свједок А био калуђер и да није ни најмање сумњао, да он припада свјетовнем свештеничком реду; б., свједочанство многих угледних грађана у родном мјесту туженог биљежника и свједока А, којима је било познато и да се у опште- знало, да је свједок А био калуђер; в., један спис истог биљежника, у коме је сестра предавала брату дио очевог нашљедства, а отац јо још био жив. — Овај је доказ понуђен, да се докаже, како тужени биљеж-