Branič

0 КРНВОКЛЕТСТВУ К ЛАЖНОМ СВЕДОЧВЊУ

499

ставља лажно друкче стање ствари, и заводи правосуђе на странпутицу. Ова се појава да тиме објаснити, што борба разноликих интереса може да савлада дужност и нагна појединца, да лажно сведочи. Како услед тога може да настане не само опасност за дотичне личности, у чије интересе задире лажно положена заклетва, већ и општа опасност по јавни поредак у друштву, то се и држава, пошто она има искључиво право да казни, налази позвана, да са своје страпе учини још нешто у том погледу, да објави борбу против оних који истину пе сведоче, да предузме строже мере против оних који својим лажним представљањем сметају изналажењу истине. Као најподесније средство борбе против преступника постављене дужности сведочења истине јесте казна казненог права које за таквог преступика има и нарочито име. називајући га кривоклетником, у широм смислу, коме се казна има да управља не само према субјективној страни његове кривице, већ и према исходу његове радње, јер тек тако сједињена оба ова момента дају потпунце мерило за потпуну и правилну оцену кривице преступника ове врсте. Тако смо дошли од појма заклетве до појма кривоклетства и лажног сведочења и потреби кажњена ових дела, па ћемо сад приступити излагању науке казненог права о истим које смо изабрали за предмет ове расправе. Повод за избор овог предмета дала нам је та околност што смо приметили, да о извесним питањима још ни дан дањи после 46 година постојања казненог законика и толикогодишње праксе још није постигнут споразум у разумевању овога кривичног дела од стране нижих судова, па чак не влада сагласност ни у Касационом Суду, који би у том смислу требао да даје тон. Желимо да та питања изнесемо, критички оценимо и прикажемо конкретне случаје из праксе, те да на тај начин, у колико усиемо, допринесемо лравилнијем схватању ове материје. § 2. Историјеки развитак појна кривоклетства и лажног сведочења. 1. Најстарије римско право, право класичног доба и оно за време почетка хришћанства није ималу самосталну тужбу за сптеп регјиш, 1 док је појам овог дела био познат Рим1 1лб2(;, Еећгћисћ Лез <1еи(;8сће11 8ћ'а{'гесМ8 11. изд. 1902. стр. 575. 32*