Branič

500

Б Р А Н И Ч

љанима у двојакој форми: као повреда права и повреда религије. За ову прву повреду иостојала је државна казна, а ову другу кажњавао је глобом сам цензор. 1 Римско права сматрало је ово дело час као Шзит (Раксћпп^), час као 81:еШопаП13 (Ве1ги»').- По схватању истог права заклетва, која се том приликом полаже сматрала се као светиња и повреда њена повлачила је освету богова. 3 Ова мешавииа између 1а1вит-а, з^еШопакш-а и кривоклетства постојала је доциије и по германском праву. 4 2. Кривоклетство је било познато и нашем средњевековном праву, судећи по народном песништву тога доба и по појму садушевника, саклетвеника, који су сматрани за кривоклетнике, ако би се доказало, да се криво заклео онај,. чију су заклетву они својом заклетвом утврдили. Таквом кривоклетнику није поклањата више никаква вера, нити је сматран за поштена грађанина; њега је друштво сматрало исто онако као и лажног сведока, разбојника, лопова илп фалзпфикатора, 5 дакле као непоштена човека. У законнку Грбаљском од 1427. из времена деспота Стевана Лазаревића, у чл. 9., налази се оваква одредба: „Ко би се криво заклео у суду, кад би га кнезови заклињали, да му вас Грбаљ све што има изеде и попије;" 6 у чл. 53 оваква одредба: „кад би се човек заклео по начину како смо осудили, да није дужаи, а после нашло би се нисмо гога чиста сведоџба, да платп само седмо као лупеж, а као кривоклстник свему Грбљу 4 барила вина." 7 3. По закону за крпвична дела од б. Маја 1804. г., којн је по Комрчији књизи нзрадио прота Матија Ненадовић, а који је ммао неколико писаних тачака. тачка 6. предвиђала је кажњиво дело кривоклетства. Ту се вели: „ко се криво ,закуне или криво сведочи, тај, ону сву штету за коју је све1 Ветег, Еећгђисћ (1ез с1еи<;8сћеп З^га&ееМз, 18 пзд. 1898. стр. 426. 2 Тћете, Еећгћисћ Дез ргеи8818сћеп бЈга&есМз 1853. стр. 740. а Реиегћасћ —МШегггшег, Еећгћисћ с1ез ^етешеп ш 1)еи1зсћ1ап«1 §"и1И§-еп Ретћсћеп Кесћ1б, 1847. стр. 680. 4 Реиегћаск — МШеггешег, ор. сИ. стр. 680. 5 А. С. Јовановић, „Прпносци II" стр. 25/6 и „Бранич' - У свеска 6 страна 176. 6 М. Вукићевпћ, смртне и телесне казне, у „Полицијском Гласнпку" 1906. г. бр. 39. 7 М. Вукићевић, смртне и телесне казне, у „Полицијском Гласнпку" 1906. г. ор. 40.