Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ II ЛАЖПОИ СВЕДОЧЕЊУ

511

Та општа дужност грађана, да истину сведоче проистиче из тога факта, што судија не оснива своју одлуку на оном стању, које је он впдео али чуо, већ на стању, које му је од сведока, који су догађај видели илп чули, представљено. Правилно решење извесног питања зависи неминовно дакле од истинитости исказа оних лица, па чијим се исказнма као истинитим зида зграда правичног правосуђа. Заклетва, која је формулисана у § 113 кр. п. важи за све сведоке; али како није друга нарочита заклетва прописана за вештаке и приватног тужиоца, и како се ови у ствари такође сматрају као нарочита врста сведока, то се ова закдетва има и на њнх применити. Сумњиво је пак, да ли се ова заклетва има употребити и у оном случају, где имамо посла са каквим лицем, које је безбожник — атејиста. У науци немачког казненог права истпцано је, да би у том случају атеисти требало допустити нарочпту форму уверавања у истинитост исказа, место заклетве, које бн се уверавање равнало у дејству заклетви, чиме би се избегло нзлпшно присиљавање на полагање заклетве п гажење принципа слободе савести. Услед стављеног захтева у § 113 кр. п. да хришћанп при полагању заклетве полажу три прста десне руке . на крст и јеванђеље, може да настане питање о постојању дела кривоклетства или лажног сведочења при утврђеном факту, да парничар или сведок нису хтели метнути три прста десне руке на крст и јеванђеље, који морају несумњиво једно на другом лежати због физичке немогућности истовременог стављања три прста на два разна предмета. Ово питање од особите је важности, ако би се утврдило, да је кривоклетсво .Алочин против религије, док је без практичне вредности, ако се исто сматра као злочин против правосуђа. Већ сам тај факт што клетвеник неће да исиуни законску дужност као хришћанин да стави 3 прста десне руке на крст и јеванђеље довољан је да изазове религиозну казеу. Али помисао на њено остварење далеко је у данашњим хришћанским државама. Неиспуњење ове дужности може да има само у толико значај, да се лице које исту не испуни не смара као хришћанин, ма да се по статистици као такво води. По томе је довољно да такво лице положи заклетву простим изговарањем заклетве. У овом смислу имало би да се протумачи и неиспуњење ове дужности и кршћење пре и после истог акта