Branič

138

Б Е Р Н Б Р

фелд, 1868. Тегсћтапп, 2луе1кашр1 ш Н. Н. св. III. 381., IV. стр. 354' 2гттегтапп, <1ег 2\уе1катрС 1п с!ег Ое&сШсМе Лег луез1еигоршзсћеп Уо1кег, т ћ1б(;ог. Тазсћепћисћ, 1879. стр. 203. Исти, у 6. 8. св. XXX. (1879.) стр. 1. Нашпег, с1ег 2л\ еЈкатрС, Оевсћ1сћ1е, Сге8е{2§ећип§' ип<1 Ебзип^, \\'1еп, 1880. ВбпепЂеск, Лег 2\\'е1катр1 1П УегћаИшзз гиг Тб<ћлт§' ип(1 Кбгрегуег1е12гт§:, На11е, 1883. 6га1. КеузегМпд, Егбг1егип§'еп ићег с1аб БиеИ, пећз! етет Л г огзсћ1а§е, треће издање, 1)огра1. 1883. (за препоруку). Л ТегИпд (свештенпк) с1ег Вћпћапп (1ез БиеИез, Богра!, 1883. 8о1тз, Уегогсћиш§' ићег сће Ећгеп^епсМе с1ег ОШсГеге од 2. маја 1874. п т. д. за практичпу употребу, Вегћп 1883. ОгИоЈТ, (инструктивно) у Оо1М. АгсШу, 1883. стр. 337. НШзсћпег, . Бетзсћез 81га1гесћ1 II (1887). стр. 933. ТЈттте1, (Зег §епсМ1. 2\те1катр1 ипс! с1аз ]1еи11§'е 1)ие11, Натћиг^, 1887. ОзепЈшт, Лав \\ г езеп с1ез Бие11з, \\1еп, 1888. КоЈш1, Висћ ћегићт1ег Оие11е, Вег11п 1888. Хеуј, гиг Еећге уот 2лте1катр!, БеЈрг^ 1889. Ве1огс, с!аз Бие11 иш1 Јег ^егтатзсће ЕћгћедпН, Каззећ 1896. Исти, Лаз Бие11 ш Беи^зсМапс!; ОезсћшМе ипс1 Ое^еплуаг!, Каззе1, 1896. (врло поучно). Водш1ашЈсГ, сИе Ећге ипс1 (1аз 1)ио11, Вег1ш, 1896. такође друго издање, 1898 (?) ВтсИпд, ОптМве II (1896) § 121. 0 ђачким двобојима: Вттпд, Ап1а§'ошзтиз гччзсћеп с1ет Бетзсћеп 81га1§'езе12ћисће стс! дет Еп!«'. (1ез ВасИзсћеп ЕшЕ. §езе1гез, РгеЉиг§', 1871, стр. 9. ВоШад, Б. Р. 84. св. II (1882) стр. 1—10. НШзсЈтег у 6. 8. св. XXXIV. (1882) стр. 1—28. Вип, к §§ 223 а и 201 сл. казн. зак. Нтасћпег, у 0. 8. св. XXXV. (1883). стр. 161—181. Кгопескег, на истом месту стр. 201—236.

I. Историјски. После тридесетогодишњег рата, који је уздрмао цео јавни поредак Немачке узело је самовлашће, и у форми дуела, такав мах, да су се цар и царство осећали принуђени, да приступе 1668. год. изради пројекта једног врло строгог казненог законика. Према овом царевинском мигиљењу од 30. јула 1668. треба сам изазивач, 1рзо ±ас!о да буде лишен грађанске части, изагнан из земље, а према околностима и да буде кажњен каквом телесном или животном казном, ма да хрвање или пуцање није извршено, али још строже, ако се он борио са својим противником, ма да га није убио. Пстом казном треба да се казне ргол т осаН, кад дођу, секунданти, према којима треба казну још нооштрити, такође они, који се јавно употребљују за изазивање и свршавање посла око двобоја. Али ако је двобој свршен убиством, то се на убицу примењује редовна казна убиства без предумишљаја, а оним борцима, који падну у двобоју не допушта се опело у цркви нити сахрана у гробљу. Нека би овај драконски пројекат био и потврђен царским комисијским декретом од 20. септембра 1668., ипак он није никад важио у царевини. Али је он на сваки начин