Branič

710

Б Р А Н И Ч

праву наговарање сматра као свршено дело са оним моментом, кад је дело лажног сведочења свршено, на које је наговарање циљало, дакле не са даном наговарања већ са даном учињеног лажног сведочења но наговору, из чега се јасно види, да је кажњивост наговарања као свршеног дела условљена постојањем дела лажног сведочења. Ово наговарање, по франдуском праву, има ипак свој нарочити карактер саучешћа зиг депеггз, јер за њ не важе општи прописи о наговарању, предвиђени чл. 60 франц. зак., већ је довољно да је наговарање извршено мана који начин као нпр. преваром, изазивањем осећаја мржње или страсти, уверавањем о потреби таквог сведочења, или чак и молбом. Према томе ако сведок, који је лажно сведочио не буде кажњен за лажно сведочење, не може одговарати ни његов наговарач за свршено дело наговарања; а исто тако некажњиво је наговарање, ако наговорени сведок благовремено опозове свој лажан исказ, пошто тада нема ни његове кажњивости. 1 Француско право сматра наговарача на лажно сведочење као саучесника у лажном сведочењу и кажњава га истом казном као и лажног сведока.' 2 Но ово је наговарање кажњиво само тада, ако је наговарање имало успеха т. ј. ако је наговорени лажно сведочио, пошто је постојање кажњивог дела наговарања тим условљено. Разлог за исто кажњење наговарача лежи у томе, што је наговорени често пута оруђе у рукама наговарача. 3 Ово наговарање може бпти и посредно извршено на пр. кад А. моли Б. да наговори В., да нешто сведочи. Шемачки Царевински Суд налази, да у радњи А-овој постоји почетак извршењаоллуке о наговарању В-а на извршење дела, преко Б-а. 4 1 Види о свему за француско право податке код ОаггаиЛ, ор. сН. стр. 313—318 и Не'Ие, стр. 472/3., који напада праксу француских еудова, што налазе, да се и молбом може извршити ово дело, јер по његовом мишљењу ма да је оваква молба неморална, ипак не сачињава овај злочин, пошто наговорач не употребљава том приликом никакво лажно средство, већ захтева, да је наговарање извршено по општим прописима. 2 Оаггагт, ор. сН. стр. 314. и НеИе, ор. сИ. стр. 465, који вели о томе ово: „Еа еиђогпаИоп е(; 1е 1аих ^ето^па^е зопк с1еих ас!еб дш сопсоигеп! а ип тете ћи4, пшз ауес ип сагас(;еге; 1а вићогпаИоп п'ев1 ди' ип ас(;е <1е ргоуосаМоп, раг Допз ои рготеззез, а соттећ-е 1е сгше с1е 1'аих 1ето1§па§е: е31е сопаШие с1опс ип ас!е с1е сотрИсИе (1е се спте: 1е ргтс1ра1 аи!еиг ез! 1е 1аих (;етот, 1е аиђогпеиг еп еб(; 1е сотрИсе." 3 НеИе, ор. сИ. стр. 466 и 469. 4 С. 8^0088, МетеМ, ор. сИ. стр. 306.