Branič

712

Б Р А Н И Ч

обичним избранпм и берзанским судом), било војним тако и оних иред полицијском влашћу, ако је заклетва положена пред судом или полиц. влашћу, из чега видимо да се по овом §-у казни само оно порицање исказа које је учињено под заклетвом, као што § 274. и предвиђа, а не п порицање исказа датог без положене заклетве, чија би се кажњивост имала да регулише другим законским прописом. Да и овакво порицање може бити оглашено за кажњиво налази се оправдање у општој дужности грађана да само истину сведоче. Ова општа дужност сведока да предстану суду или полицијској власти предвиђена је §§ 89 и 98 крив. пост. а самог сведочења § 100 истог закона. Ово важи и за вештаке. Општа дужност сведочења по грађанским споровима формулисана је у § 208 гр. с. п. Ова општа дужност грађана да истину кажу не само судској и полицијској, већ другој власти изречена је осем тога и у чл. 35 одељ. III. полиц. уредбе од 1850. г. који гласи: „Сваки је дужан о ономе, што зна, сведочити и власти истину казати, или оно, на шта се заклети може". А да се заклетва од сведока по крив. предметима може не само пред судом и изузетео по § 111 кр. и. пред полицијском влашћу полагати и пред општинском и полиц. власти као редовним судовима види се из § 35. II одељ. полиц. уредбе, где се каже, да сведоци имају своје показивање по потреби и заклетвом да потврде. Без сумње да оцена ове потребе припада самој иследној власти и да ће је она употребити по смислу поменуте уредбе само онда, ако је околност о којој сведок сведочи сумњива. (Јво полагање заклетве односи се на кривичну одговорност оптужених по иступним делима, за чије су ислеђење и кажњење надлежне онштинске и полицијске власти, и врши се само оцда, кад се исказ сведока сумњив, док се у грађанским предметима, које суде првостепени судови заклетва сумњивих сведока забрањује. Тако §-ом 91. кривичног пост. предвиђена је извесна група лица која се не могу као сведоци саслушавати, а § 92 истог зак, опет друга група лица, која су ослобођена од дужности сведочења, и најзад § 114 кр. н. трећа група лица, која се могу преслушати, али се не смеју заклињати. Из ове тројне поделе излазп, да лица, која се не могу као сведоци саслушати не могу ни одговарати за дело лажног сведочења, ако би случајно били саслушани и заклети. На против сведоци, који су ослобођени сведочења могу одговарати за дело лажног