Branič

724

Б Р А Н И Ч

њиво, усваја ово искључење казне за долозно кривоклетство. Наука пруског права онога доба правдала је ово ограничење искључења казне само на кулпозно кривоклетство тиме „што проширење истог (искључења казне) на намерно кривоклетство са дејством, да својевољна пријава повлачи ублажење казне (по предлогу од 1847 § 157) не би стајало у сагласностп са системом казни у законику, и с правом је одбачено". 1 Наш законодавац није се хтео задовољити каквим ублажењем казне, већ је отишао даље, усвојивши противно овом гледишту, које му је несумњиво требало бпти познато, и искључно потпуно казну и код намерног кривоклетсва. Данашњи немачки казнени законик донео јеусвоме§158 одредбу, којом је у опште предвиђено, да се крнвоклетник (парничар) или онај ко свечано уверење место заклетве да, блаже казни, ако своје казивање опорече под горе изложеним условима. Али се ово ублажење не односи на лажно сведочење под заклетвом (на сведоке). Но ипак, као што видимо, ни немачко право не заступа гледиште потпуног искључења казне, што се несумњиво мора означити као оправдано, према важности овог кривичног делау систему казненог права и државном животу. Брауншвајшки закон допуштао је ово опозивање исказа у року од 24 часа и у том случају није кажњавао кривоклетника (§ 134—142). 2 Француски казнени законик не говори ништа о овом опозивању, као што смо раније поменули, а наука га допушта код судећег суда у I. инстацији, што важи и за белгијско право, пошто и овај законик ништа не говори о опозивању исказа. 3 Систем француског права усвојен је и у аустријском. Бугарски казн. зак. није усвојио у погледу опозивања исказа гледиште свог изворника, немачког законика, већ је у чл. 197. т. 3. прописао потпуно искључење казне. Услови за то су, као и код нас: 1. пре но што је достава учињена надлежној власти о кривоклетству или лажном сведочењу, 2. пре но што је отпочело кривично ислеђење против лажног

1 Ве8е1ег, ор. сЛ. етр. 294.

- Ја^етапп, 1ос. сН. стр. 474.

3 6аггаис1, ор. сН. стр. 307. п 306. прим. 21. Такође НеИе, ор. сИ. стр. 445. за француско право пз разлога што 1е сгппе е»1 сопзотше раг 1а с1б1иге с1е 1а ЛерозШоп 1аИ;е ауес ШепНоп <1е тиге, раг 1а ро88Ј1 )ПНе (Ји ргејшИсе ди' е11е роиуаИ; рго(1шге.