Branič

746

Б Р А Н II Ч

ннтп је Кнез могао без Држ. Савета овоме сузити какво право. За доношење закона потребан је пристанак оба законодавна фактора и по томе изгледа, да су они били од једнаког утидаја на ток законодавства. Али упоређујући та два чиниоца законодавне власти са таквим чиниоцима у другим монархијама, види се, да је српски Савет био моћнији у законодавству од парламента у европским државама. Монарси имају право апсолутног вета и право законске иницијативе, док је српски Кнез по Уставу од 1838. године био лишен овога другог права. Начело о подели власти захтева, да шеф управне власти не треба да има право законске иницијативе и као што се види Устав је то начело усвојио, али га није извео до краја јер је Кнезу дао право апсолутног вета и тиме створио фузију власти. 96. — 2. По закону од 1858 године (чл. VI.) Кнежево право апсолутног вета замењено је суспензивним: Кнез може само два пута одбијати законски предлог, који му Савет поднесе на потврду а трећи пут га мора санкционисати. Овом одредбом Кнез је, немајући ни право законске иницијативе ни право апсолутног вета, потпуно изгубио утицај у законодавству. Српски Кнез по тој одредби у доношењу закона готово није имао већег права но председник републике сједињених америчких држава; он је у ствари имао мање права кад се има у виду, да су чланови законодавног тела у Србији — саветници били непокретни. Са гледишта науке државног права, вредност начела суспензивног вета не може се апсолутно одређивати. Његова је вредност релативна. Зависи од тога какав је облик владавине у земљи. У монархнјама је заступљено начело апсолутног владалачког вета. Србија као монархија морала је усвојити апсолутно вето за' свога владаоца, ако хоће, да и у ствари буде монархија. Чл. VI закона од 1858. године напротив усвојио је начело суспензивног вета. Тиме је српска монархија постала с1е ^ас!о република аристократска, створена је олигархија. Савет је постао неограничен у законодавству а преко њега и у судској и управној власти. Кнез није више био монарх у правом смислу, већ само рго 1'огша, као што ни српска кнежевина ни.је више била монархија већ олигархија. 97. — 3. По закону од 1861. године учешће у законо-