Branič

ДРЖАВНИ САВЕТ

747

давству је подељено између Кнеза и Савета. Кнезу је повраћено апсолутно вето а додато му је још и право законске иницијативе, које дотле није никако имао. Право законске иницијативе. као што се зна, право је једног чиниоца законодавне власти да може другоме нодносити законске пројекте. По чл. 7. зак. од 1861. год. право предлагања законских пројеката има и Савет и Кнез. Овакво подељено право законске иницијативе потпуно одговара начелу монархнје. Позитивни утицај Савета на законодавство паралисан је таквим истим кнежевим утицајем. Право законске иницијативе има позитивно дејство на ток законодавства и то дејство је подељено између Кнеза и Савета. Негативан је утицај у законодавству право одбацивања законских пројеката. Ако један фактор законодавне власти имајући право законске иницијативе, поднесе другоме какав законски пројект а овај га одбаци, онда је тиме обележен негативан утицај у законодавству. Такав негативан утицај има и Кнез и Савет; сваки од њих може одбацити пројект који би му био упућен од стране другога. Као што се види и ту је закон подједнака права дао и Кнезу и Савету. Кнежево је право одбацивања законских пројеката неограничено; он има право апсолутног вета у законодавству: ни један се закон не може издати без кнежевог одобрења и пристанка (чл. 4.) а Кнез може сваки саветски предлог одбацити. Као што се види закон од 1861. године поставио је однос између законодавне власти Кнеза и Савета, на оној основи која је усвојена у монархијама. IV. Обил законодавне властн Државног Савета. 98. — Према својој садржини законп на првоме месту могу бити материјални или формални. Материјални су закони онда кад се њима наређује што поданицима; формални су закони само закони с тога што се изда.ју у облику закона а не с тога што се њима одређују правни односи између појединих поданика или између ових и државе. Њима се само констатује једно стање индиферентно по правне односе ноданика, као што су на пример закони о годишњем буџету. закон о проглашавању једног владаоца за Ветшког итд.