Branič

ДРЖАВНН САВЕТ

749

вета је утврђена тиме што је Савет надлежан не само за доношење закона, већ и за допуњавање и укидање закона. Ово је само последица принципа, да се закон може изменити или укинути само на онај начин како је донесен. Па пошто је закон резултат рада законодавне власти, од које један део чини и Државни Савет, то је и мењање и укидање закона такође пскључиво право те власти. Устав и закон од 1839. год. нису дали изричне одредбе у овоме смислу, али ми мислимо, да се у овоме не може сумњати, јер овај принцип излази из саме природе ствари. Да би се један закон изменио, мора се донети нов закон, којим ће се то учинити. Исто то важи и за укидање закона. Сам текст т. а чл. 12. Устава упућују нас на то. Он гласи: „расуждавати и решавати вопросе и тачке касателно уредаба п закона земље..." Није дакле реч само о доношењу закона, већ у опште о свему што се може тицати једног закона, а ту треба разумети на првом месту мењање и укидање закона. Закон од 1861. године (чл. 3. тач. а) ово је изрично предвидео. 101. — Међутим није тако исто једнако решено и питање о праву тумачења закона. Тумачење може бити законодавно, кад га врши законодавна власт у облику закона, и тумачење које врши који министар. По закону од 1839. год. (чл. 22.) не допушта се, да министри могу тумачити законе и уредбе, већ је то право остављено за законодавну власт т. ј. признаје се обавезна сила само законодавнОхМ тумачењу, које у облику закона врше Савет и Кнез. Међутим по закону од 1861. год. (чл. 6. ш Ппе) призната је и једна и друга врста тумачења. Ако закон тумачи законодавна власт (чл. 3. т. а у вези са чл. 4.) онда је то тумачење, као и сваки закон обавезно за све поданике и власти; а ако закон тумачп министар, тумачење нема законске силе и важности, већ ће имати вредности као и свака одлука управне власти, која се може поништити од стране више власти, ако она нађе, да тумачење министрово није тачно. Но тумачећи закон министар не може законске одредбе променити или их са свим укинути.