Branič

Б Р А Н И Ч

V. Уставотворна власт по уставу од 1838. год. 102. — У Уставу немамо ни једне одредбе о уставотворној власти. Ко може Устав да мења или да га са свим укине па другим замени? Држећи се принципа, да се устави и закони могу мењати и укидати на онај начин, како су донети, можемо рећи, да је уставотворна власт за све време трајања Устава од 1838. год. била Порта. Порта је Србији даровала устав у облику хатишерифа, па кад у њему није ништа одређено, ко ће устав мењати, значи, да устав може мењати само онај, који га је донео. Издајући устав од 1838. год. Порта је за себе задржала право, да га мења или са свим укине. У пракси пак питање није тако решено. Кад је 1869. године донет нов устав Порта не само, да није тај устав даровала Србији, већ није ни узимала учешћа у његовом доношењу. Устав од 1869. год. је дело Народне Скупштине и Кнеза. Тај факт посматран са теоријског гледишта представља највећу уставну повреду али са политичког гледишта он је један доказ о потпуној унутрашњој аутономији кнежевине и еманцппацији од Турске.

VII. ОДНОС ДРЖ. САВЕТА ПРЕМА ИЗВРШНОЈ ВЛАСТИ. 103. — II ако је Државни Савет за све време устава од 1838. год. био у главном један фактор законодавне власти, он је поред тога имао могућности да утиче и на рад изврише власти, па чак и да врши неке нослове, који не долазе у круг надлежности законодавне власти. Ово је последица тога ■факта, што наш законодавац није усвојио у целини принцип о подели власти, но је створио фузију власти. Систем организације државне власти, који је на тај начин наш законодавац поставио битно се разликује од система фузије власти, који су страни законодавци усвојили у државама парламентарног режима. Разлика у главном потиче услед особене организације Држ. Савета као законодавног тела и органпзације извршне власти, о чему ће доцније бити више речи. Однос Држ. Савета према извршној власти може се у главном са две стране посматрати: Савет контролише рад