Branič

752

Б Р А II II Ч

Овај принцип на првоме месту важи за министре као највише органе управне власти и саветнике шефа управне власти, па .је на основу њега у свима уставима признато право шефу управне власти, да поставља министре. 106. — У државама у којима је организација извршена на принципу апсолутизма, ово је начело усвојено без икаквог изузетка; у државама пак парламентарног режима оноје задржано само по својој форми. Монарх истина поставља министра али је у своме избору ограничен тиме што их мора бнрати међу члановима законодавног тела. Па не само то већ је ограничен и на поједине личностп. Ово је истина само пракса парламентарног режима, али се она у тим државама тако јако поштује као да почива на уставним уредбама. Наш законодавац ни овде се није стално држао једног принципа, већ је питање о постављању министара различито решио у појединим законима. Што је пак заједничко и што се кроз све законе провлачи као начело ван дискусије, тоје, да кнез има право да поставља министре, ако не у ствари а оно бар рго 1'огта. 107. — Тако Устав у чл. 4. и б. даје право кнезу, да постави четири попечитеља, који ће му помагати у управп. При томе постављању кнез је потпуно неогранпчен јер може за министре постављати, које он хоће, без пкаквог обзира према Државном Савету. Не само да министре Кнез не поставља на предлог Савета већ они се не морају ни бирати међу саветницима. Но чим се ко постави за министра он добија право да суделује у раду Савета као и остали саветници (чл. 16). Министарски положај дакле тесно је везан за рад у Савету, па су с тога министри, док врше те дужности у исто време и саветници, Овај начин постављања министара разликује се од парламентарне праксе у томе што министри не морају бити саветници пре но што на то звање буду постављени. А сличност између ова два система изгледа, даје у томе, што су министри у исто време и чланови законодавног тела. Како је та сличност мала види се по томе, што су попечитељи Саветници само док су попечитељи а не и кад престану бити то; те је отуда за њих саветнички положај привремен; међутим у нарламентарним државама обратно министарски положај једног посланика је привремен, а не н његов положај у парламенту, који не зависи од тога, да ли ће он бити мпнистар или не.