Branič

у*

ДРЖАВНИ САВЕТ 753

108. — Тенденција законодавчева да све внше сужава кнежева права у кориет Државног Савета огледа се и у овоме питању врло лепо. Закон од 1839. одмах је отишао један корак у напред. Он је стање утврђено уставом изменио у два правца. На првом месту Кнез није више неограничен у постављању министара. II ако му је прнзнато право (чл, 6.) да поставља министре, њему није остављено ишроко поље избора у личностима. У томе погледу од важности је та околност, на какав начин министар силази са свога звања, па се према томе праве ове разлике: а) Кнез има право да постављаминистре по своме нахођењу као и по уставу ако је министар умро или је лишен звања услед судске пресуде (чл. 8.); 6) Кнез је дужан, да на упражњено место попечитељско постави кога саветника ако је попечитељско звање упражњено услед оставке попечитеља. Но сем тога чл. 8. измењен је и положај министара који поднесу оставку. По уставу (чл. 16.) министри су саветници за све време, док врше министарску дужност. Та се уставна одредба мора овако разумети: попечитељи су у исто време п саветници; чим ко буде постављен за попечитеља, он је ео јрзо постављен и за саветника, али и чим престане бити попечитељ он ннје више ни саветник. Саветнички положај попечитеља је привремен; он траје донде док траје звање попечитеља, „докле испуњавају своје дужности" као што вели хатишериф. Међутим чланом 8. закона од 1839. године тој уставној одрадби је дат сасвим други значај: кад попечитељ да оставку он иде „на своје место у Савет", значи да саветничко звање министра није привремено, јер министар пошто да оставку иде на своје стално место у Савет. Овакво тумачење чл. 16. Устава почива на тој погрешној нретпоставци, да је саветничко звање попечитеља стално а не привремено. Савет је сматрао, да је неко поставком за попечитеља у исто време постављен и на стално звање саветника, а како је оно по чл. 17. устава доживотно, то попечитељ пошто га Кнез разреши од попечитељске дужности остаје саветник и зато иде у Савет. Међутим ово је тумачење погрешно. Одредба хатишерифа, да су попечитељи саветници „докле испуњавају своје дужности" не може се на други начин разумети до тако, да су попечитељи привремени саветници, да они врше саветничку дужност само дотле док БРАНИЧ 48