Branič

Страна 2.

„Б Р А Н И Ч"

Број 1.

саопштаваће делања и одлуке судова и административних власти из страног света, који су се у свом послу уздигли на већи степен савршенства, како би се наши јавни службеници јаче заинтересовали за усавршавање у повереним им пословима и подстрекли да уносе више прегалаштва у вршењу послова е да би, на тај начин, стали на једну висину са својим колегама у културним државама; узимаће у заштигу углед и интересе адвокатског, судијског реда и судског особља. То је, у главном, програм, чијем ће остварењу тежити Браннч. ■К Удружење је свесно тешкоћа, које има савладати да би Бранту обезбедило излажење. Тешко је данас покретати нов повремени лист, кад је земља преплављена безбројним политичким, књижевним и стручним листовима. Али правннчкн ред заузима највиднију улогу у државној управи; он је, у исти мах, и понајвећи, те се надамо да ће моћи одржати још један лист своје струке а нарочито кад се овај буде уређивао у правцу, који је горе обележен. Молимо све колеге правнике да Бранич потпомогну како својом сурадњом, тако и заузимањем да добије што већи број претплатника. 31. јануара 1925. Београд. Уредништво.

Зашгита адв< Стварање наше нове државе, тешкоће њенога сталожења и уређења имају поред своје особене политичке психологије једну тежу и посредну последицу: несређеност њенога законодавства. Државно-правни проблел! изградње једног опсежног законодавства, које би одговарало савременим друштвеним потребама земље и неоспорно знатно допринело њеном консолидовању, није, на жалост, све до данас ни из близа решен. Једна од последица нерешености тога проблема је и недоношење двају закона од велике важности: закона о јавним правозаступницима и закона о судијама. У доба рада на општем преуређењу државе могло је се очскивати да ће ова два важна закона привући већу пажњу и интересовање меродавних чиниоца. То тим пре, што се још одмах по остварењу нашег народног уједињења истакла актуелност тога питања. Јер, ступањем у заједницу са хрватским и словеначким племенима, чији се правни живот у неколико разликује од нашег, принуђени

катског реда. смо били, с једне стране, да привремено усвојимо многе норме њиховог законодавства, с друге пак стране јасно се оцртала потреба да се спроведе изједначење закона за целу Краљевину. И рад на изградњи и спровођењу нових закона, који би одговарали савршенијим облицима социјалних тежњи наше нове државе, отпочео је, још првих година по ослобођењу, па је, тако, још једном оживотворен толико пута неостварени пројекат закона о јавним правозаступницима. Природно је било очекивати да ће се поред свих прешних питан.а којима се занимају влада и народна скупштина, наћи начина да се законодавним путем спроведу ова два законска предлога. Разложно је било вероватида ће се државотворни фактори одсудно од, лучити на извођење законске реформе нашег правосуђа, без које се не да замислити правно уређење земље. А та законска реформа обухвата: закон о уређењу судова, закон о јавним правозаступницима и закон о судијама .