Branič

Број 1.

„Б Р А II И Ч"

Страна 3.

Али су подбацила сва га очекивања, промашиле све те наде! Адвокатски ред у Србији и Црној Гори, може се слободно рећи, још и данас стоји ван закона, а судијски, у своме ранијем незавидном положају. Увиђавност државника да задовоље неодложну потребу реформе правосуђа није отишла даље од компилације делом непотпуних, делом несавршених законских предлога, који не задовољавају редове интелектуалних радника, којима су намењени. Није отишла даље од израде предлога, које још увек покрива мемла са намештаја одређених комисија за израду закона и које сматра као благо из ризнице Министарства Правде, за које је недостојно законодавно расматрање. Као орган адвокатског удружења не можемо прећи без жаљења преко ових констатација. * На израђени предлог закона о адвокатима, Удружење Јавних Правозаступника у својој критици дало је своје објективне примедбе. И ако, у упоређењу са данашњим законом о правозаступницима Краљевине Србије, спремљени законски предлог представља значајан напредак, ипак се његовим озакоњењем не би дефинитивно скинуло са дневног реда питање о правозаступницима. Једно с тога, што заштита интереса правозазтупничког реда није њиме спроведена саобразно модерним законима, а друго зато, што је законодавац пропустио да саобрази правни систем закона, који му је служио за основу, са социјалним приликама наше нове краљевине. Не може се истина порећи и то, да закони вотирани од ослобођења нису ни многобројни, ни потпуни, ни довољни за савршенију конструктивну организацију државе. Али без претензије да улази у анализу мотива тога стања и друштвеног уређења наше земље, Удружење Правозаступника апелује на државничку увиђавност свих влада, које поверење народа и Круне доведе на управу земље, да посвети сву пажњу и све старање за спровођење закона, којима ће се наше правосуђе подићи на достојну висину. А од какве је еминентне важности то питање најбоље илуструју, између осталог, и садашње прилике у земљи. У уверењу да је критички поглед удружења на пројект закона о адвокатима свестрано проучен и да се законодавна комисија користила његовим материјалом за све потребне измене и допуне у њему, ми се не-

ћемо враћати на те примедбе. Упућујемо наше читаоце да их доведу у везу са мотивима овога чланка. Заштита интереса правозаступника побуђује нас, да укажемо на извесна питања од великог значаја за правозаступнички ред, која су могла бити решена било усвајањем спремљеног новога закона о правозаступницима, било уношењем извесних одредаба у поједине специјалне законе, као што је финансијски закон. Ма да ово представља једну врсту палијативе, ипак би се тиме много допринело за побољшање стања адвокатског реда. Познато је, на пример, да правозастЈПници у Србији и Црној Гори једном аномалијом не могу заступати странке пред судовима у новим крајевима наше краљевине. И док се толеранцијом наших закона и широкогрудошћу наших судова, правозаступници нових покрајина користе прлвом заступања пред нашим судовима, дотле су наши адвокати лишени тога права пред тамошњим судовима, ма да никаквог основаног разлога за то нема. На тај се начин, на ^штрб угледа земље пред странцима, често дешава и такав куриозум, да на пример адвокат из Земуна може заступати странке пред судовима у Београду, а један адвокат из Београда, престонице краљевине, не може заступати ту исту странку пред судовима у Земуну, предграђу престонице! Ако се као разлог ове аномалије истиче непознавање покрајинских закона, онда се он може подједнако истаћи и за једне и за друге адвокате. А ако се као разлог истиче специјалност одредаба покрајинских закона о адвокатима, онда је се та тешкоћа могла отклонити уношењем потребне одредбе у финансијском закону, на који су пачин решена многобројна разноврсна питања такве природе. Удружење је до сада чинило многе усмене и писмене представке у томе правцу код Министара Правде, али је сав његов рад на измени тога стања остао безуспешан. Други један факат који болно утиче на адвокатски сталеж, јесте тај, што се укорењује уверење да се о њему води рачуна само у онолико и онда, у колико се и када од њега тражи испуњавање дужности. Ко познаје менталитет наше друштвене средине и ко је, ма и најмање, посвећен у живот нашега правосуђа, тај мора одмах увидети да се о значају, улози и о правима адвокатског реда никад и не помишља. И та појава не потиче само из редова лајичких схватања, већ се често јавља и код самих судова. Али