Branič

Странд 50.

Број 3.

ницу против Новке малолет. кћери пок. Василија П., због поништаја тестамента његовог оца пок. Аксентија П. — Тсстамент је гласио: „моје покретно и непокретно имање остављам мојим синовима Михаплу, Марку и Василију на три равна дела да уживају после моје смрти. На овом имању, после моје смрти, имаће право уживати моја жена Стана до своје смрти или преудаје. Пошто имам још четвртог сина Милорада, кога сам школовао 16 година и на његово школовање утрошио 6000 дин., што му све то узимам у рачун, и још од мога имања имаће тражити земљу, „Свињаревац" или у новцу 600 динПоступајући по решењу, тужио је првостеп. суду мал. Новку и молио суд да тестамент пок. Аксентија поништи наводећи да је пок. Василије умро пре оца му тестатора, Аксентија, те да његова кћер, Новка нема права наслеђа дела њенога оца Василија по тестаменту пок. Аксентија према § 473. грађ. зак. Тужена страна навела је, да је пок. Аксентије надживео пок. Василија, али да Аксентије, који је тестаменат код себе задржао, није хтео исти поништити, и на тај начин је баш хтео да малслет. Новка наследи део имања који је он тестаментом завештар пок. Василију, њеном оцу. Првостепени је суд пресудио био: „да се тужилац Милорад П. одбије од свог тражења као неумесног..." И Београдски Апелац. Суд, пресудом својом од 17 септ. 1923 год. бр. 5832 одобрио је ову пресуду првостеп. суда. Но по жалби тужиоца Милорада, Касацчони је Суд, примедбама свога II оделења од 21. децем. 1923. г Бр. 10556 поништио је ову пресуду Апелац. Суда, са разлога: „Јер, Апелациони Суд погрешно налази, да малолетна Новка, по праву представљања свога оца пок. Василије може наследити његов део имовине заостале од оца му пок. Аксентија, пошто се правом представљања могу користити само законски а не и тестаментални наследници т. ј. оно не вреди за тестаментално. наслеђивање " Апелациони Суд није могао усвојити горње примедбе Касац. Суда, већ је дао ове противразлоге. „Касац. Суд у својим примедбама није упутио Апелац. Суд на односне прописе материјалног закона којих би се при доношењу своје одлуке овај суд имао придржавити, а на основу којих Касац. Суд заснива своје гледиште. У примедбама Касац Суда истиче се поглавито и једна чињеница, да малолетна Новка

не може по праву представљања свога оца пок. Василија наследити његов део имовине заостале од оца му пок. Аксентија те на тај начин Касац. Суд своди предмет овог спора на право наслеђа. Међутим, из акта наслеђа овог спора види се да је тужилац Милорад изврш. решењем неспорног судије упућен на парницу противу малолет. Новке, којим има тражити уништај тестамента свога оца пок. Аксентија, да је тужилац поступајући по гор. решењу гужио суду Новку и тражио да се пом. тестаменг огласи за ништаван и то са разлога што је тестаментални наследник, тужиочев брат пок. Василије умро 15 фебр. 1915 г., а његов отац тестатор пок. Аксентије на девет дана после смрти свога сина и што се имање оставља покојниковим синовима на уживање, а не у наслеђе. Према оваквом основу тужбе, вредност је процењива и тужилац је платио таксу само 30 дин. Тужилац је поновио своју изјаву да се спор води због уништаја тестамента, и да је према томе и вредност непроцењива, што је и прв. суд усвојио, налазећи.да нема места утврђивању вредности заоставштине, већ да спор подлежи плаћању таксе из ТБр. 175, по одлуци О. С. К. С. од 17-11-1923 г. Бр. 1262. Према наведеном, види се да је у спору овом несумњиво и једини осиов тужбе уништај спорног теспгамента и да се овај само као такав и онако како гласи са формалне законске стране има и ценити. Оцена важности самог текста спорног тестамента не стоји ни у каквој узрочној вези са правом наслеђа тужене Новке по принципу представљања њеног пок. оца Василија Ово њено право спада само у ред оних правних дејства, која имају тек да настану, кад се спорни тестамент оснажи или огласи за ништаван. Оглашењем спорног тестамента за снажног или ништавног, у овом спору не би се могло једновремено расправити и право наслеђа тужене Новке, које би отуда проистекло. Њено право иа наслеђе по праву представљања имало би се расправити тек распоредним решењем неспор. судије, у коли :о јој од стране осталих интересеваних лица не би било оспорено, што би евентуално могло дати повода новој парници, којој би основ тужбе био право наслеђа, и то са процењивом вредношћу дела заоставштине, на који би полагала право, односно које јој би се оспорило Тужилац је у тужби навео два разлога са којих тражи уништај тестамента: 1.) што је