Branič

БРАНИЧ

Година X, Ееоград, април 1925. Број 4.

Право прекупа — Јиб ргсИлгшбеоз. Рад. М. Никодијевић, судија варошког суда. (4)

Предмет законског права прекупа. Наш Законодавац, дајући законском праву прекуна у § 670. Грађанског Законика дефикицију, одредио је одмах и код којих ствари може бити права прекупа; он почиње: „Што се непокретних добара тиче као миљкова и баштина, У § 671. Грађ Зак., који говори о дужностима продавца према лицима овлашћеним на прекул каже: „У случају продаје непокретних добара ". Као што видимо наш ]е Законодавац овде био Јасан и нема сумње да је законско право прекупа установљено само код непокретних добара. Покретна добра за законско право прекупа су потпуно искључена и то из сасвим умесних и оправданих разлога. Ми смо видели да је законско право прекупа велико ограничење права својине, па према томе и велика сметња за што лакшу циркулацију непокретних добара. Видели смо тако исто да је Законодавац ту сметњу и то ограничење установио само ради тога да спречи сувишну парцелацију непокретних добара, а опет у циљу да помогне и одржи задругарски и заједнички живот, а и да тако пеподељена непокретна добра даду максимум приноса т. ј. много већи него што би онако подељена могла дати. Па када законско право прекупа не би имало исти циљ и код покретних добара који и код непокретних онда је законодавац сасвим умесно урадио што законско право прекупа није установио и код покретних ствари, које су непрестано у саобраћају, чиме би се баш тај тако по привредни живот потребан саобраћај готово сасвим укочио и онемогућио. Као што видимо подела ствари на покретне и непокретне код примене права прекупа добија своју пуну примену. Несумњиво да се мора имати потпуно одређен појам о томе: које су ствари покретне а које непокретне. То ће се питање решити, опет, на тај начин, ако се у непокретне ствари уброје само оне које за такве одређује Грађански Законик, јер смо видели да је код примене и тумачења

прописа о праву прекупа забрањено екстензивно тумачење. Могло би да нам се наметне само питање да ли законодавац, с обзиром на набрајање: у § 670. није хтео да изузме која непокретна добра из установе права прекупа. Г. Ж. Перић у свом пом. делу на стр. 169 сасвим умесно објашњава да је то набрајање само ехетрН саиза, а никако лимитативно. Дакле, законско право прекупа постоји код свих непокретних добара била она у вароши, или на селу, под зградама или без и.тих. Тако је бе 1е§е 1а1а, али с1е 1е§е 1егепс1а законско право ирекупа сасвим би требало укинути, или у најмању руку укинути га за имање по варошима. То своје гледиште образложићемо на крају. По себи се разуме да се право прекупа простире и на све припатке, пертинеције, јер ассеззогшт зе^иИиг геј рппара1е. Аустријски закон предвиђа само уговорно право прекупа, па је дозволио уговарање тога права и код покретних и код непокретних ствари. Немнчки, пак, закон предвиђа законско право прекупа само за санаследнике и исто дозвољава само код непокретних ствари (ОгипсЗзШске), а уговорно дозвољава и код једних и код доугих. Субјекти законекогправо прекупа. Ми смо видели да други део § 670. каже: „Таква лица су смесници или заједничари, родбина најближа, која би право наследства у продатим добрима имала, која би по закону наследила, и суседи први и комшије", У почетку смо навели и Законодавно Решење од 14. маја 1847. год., којим је право прекупа за суседе и комшије укинуто. Овде да наведемо још и то да је предлог за укидање тога права потекао од ондашњег Министра Правде, и он је тај свој предлог овако мотивисао:".. Уверивши се искуством да се због комшиског права у куповини непокретннх добара велика замешателства и парнице порађају, учинило је... Совету предложење, да се исто комшијско право укине...,, (Г. Никетић, пом.