Branič

Страна 58.

И Б Р А Н И Ч*

Број 4.

дело стр. 283. и 384. и Ж. Перић. пом. дело стр. 171.) Државни Савет је тај предлог онд. Министра Правде усвојио и право прекупа за комшије и суседе укинуо. Законско право прекупа је једна сасвим застарела и за данашње прилике штетна установа, па је врло добро што је бар право прекупа за суседе и комшије укинуто. Према наведеноме сусед би данас могао да има право прекупа само у том случају, ако је он истовремено и смесничар или презумптивни наследник продавчев. Данас, дакле, имамо свега две врсте лица овлашћених на законско право пракупа: смесничаре и родбину. 1. Смесничари. Као што смо већ видели Законодавац је у § 675. смесничару, или заједничару, како се он тамо изразио, дао право на прекуп. То право је Законодавац дао сваком смесничару, заједничару, или савласнику непокретног добра; он, дакле, не прави разлику на који је начин смесннштво или савласништво постало. Постоји ли смесништво онако како га је означио § 215. Грађанског Законика, одмах се мора узет да за смесничаре постоји и право на прекуп. Као што се види сасвим је све једно за постојање права прекупа код смесништва да ли је смесништво постало уговором, санаслеђем, из легата, или макаквим правним послом којим је могуће конституисати смесништво. Ако суд само нађе да постоји смеснички однос, ма на који начин тај однос постао, он одмах сваком смесничару мора признати и право на прекуп. Шта је, пак, смесништво, сусвојина, или заједничка својина речено је, као што напред напоменусмо, у § 215. Грађанског Законика, који гласи: „Ствар једна покретна или непокретна може и неколицини принадлежити, и онда се они на целу ствар односе као једно лице. И право њихово бива право заједничко, ако није коме од њих особита чест назначена, која искључиво њему и принадлежи." А детаљно изучавање установе смесништва, сувласништва, или сусвојине као н. пр. постанак, врсте смесништва и т. д. не би могло доћи у расправу о праву прекупа, већ у засебну расправу о смесништву. Оно што је важно расмотрити код смесничарског права прекупа јесте: Начин на који смесничари своје право прекупа треба и могу да врше.

Када су у питању само два смесничара, дакле, смесничар, који свој идеални део заједничког добра хоће да прода, и смесничар, који на том делу које се продаје, полаже право на прекуп, начин вршења права прекупа је прост. Овлашћени на право прекупа своје право врши сам испуњујући све законске одредбе и примајући све купчеве обавезе на себе. У том случају нема сумње, да се право прекупа мора да употреби на цело добро које се продаје, и да вршење права прекупа зависи само од смесничара овлашћеног на право прекупа. Тако исто није тешко решити питање права прекупа ни онда ако има више смесничара овлашћених на право прекупа, а они са смесничарем, који добро продаје, имају подједнаке делове у заједничком добру, и сагласни су у томе да сваки искористи своје право прекупа. Ту би сви они имали да врше прекуп на онолико подједнаких делова добра које се продаје, колико њих има примајући истовремено на подједнаке делове и обавезе купчеве. Ако има више смесничара овлашћених на право прекупа, а сопственнци су неједнаких делова заједничког добра и сагласни су да сви своје право пр, купа искористе, они ће учествовати у прекупу сразмерно својим деловима у заједничком добру, а по тој сразмери примити и обавезе купца. С обзиром на непотпуност законских прописа, теже је решити питање: на који начин се врши право прекупа када има више смесничара овлашћених на то право, а они нису сопственици подједнаких делова заједничког добра, нити су сви сагласни на вршење права прекупа; као и када има више смесничара који су сопственици подједнаких делова заједничког добра, али нису сви сагласни на вршење права прекупа. Код ова два случаја је потребно расмотрити да ли неупотреба права прекупа од стране једног смесничара, као и ако неупотреба права прекупа једног смесничара не гаси право прекупа осталих смесничара, да ли ти остали смесничари морају да врше прекуп целог добра, које је у питању, или само сразмерног дела њиховим деловима у заједничком добру. У овом последњем случају би део продатог добра, сразмеран деловима оних који не желе своје право прекупа да употребе, остао слободан. Ми смо раније видели да је гаИо 1е§1з права прекупа комасирање непокретних добара т. ј.