Branič

Број 4.

„Б Р А Н И Ч"

Стр на 61.

ници у Француској, па и сам парламенат, те је јавност ове установе ограничена на тај начин, што сада извод података може добити само државна власт и појединац, који би тражио своје личне податке. Да би се спречи^е могуће злоупотребе при издавању билтена са изводима из С. ј, предвиђена је у закону казна затвора за све оне који би, помоћу лажног представљања ствари успели да прибаве билтене са изводима кеког трећег лица. Исто тако предвиђен је поступак за отклањање евентуалних грешака у казију; које грешке могу бити објективне и субјективне, т. ј., или је неко лице погрешно уп сато, или му је грешком придодата казна некога другог лица. Исправке те врше се преко држ. тужиоца. Ако пак државни тужилац не би хтео одобрити тражену исправку, онда се заинтересовано лице може жалити надлежном суду и тражити да се тражена исправка, ако јој има места, изврши. И у Немачкој од 1. окт. 1882. год. постоји ова установа организована на истој основи као и у Француској, а позната је под именом: 51га{ге§1з1ег. У Аустрији систем судског казненог ретстра уведен је законом од 1. јануара 1898. год. и носи име 81га!ге§151ег-а као и у Немачкој. Што нарочито карактерише аустријски систем јесте то, што је као центар прибирања података узет окружни суд по месту домицила, — насупрот француском и немачком систему, по којима је при одређивању тога центра, меродавно место рођења дотичних лица. Када је у питању странац или лице без познатог домицила, онда се њихови билтени (51га{каг1еп) држе код државног тужиоца онога суда који је осуду изрекао. Један пак примерак билтена шаље се увек Министарству Правде за потребе статистике. ❖ ❖ ❖ И код нас постоји при Мини:тарству Унутрашљих Де^а т. зв. антропометријско оделење, које је уређено по закону о мерењу, опису и идентификовању криваца, од 20. децембра 1904. год. У томе оделењу калази се један нарочити орман подељен на преграде, које су означене по азбучном реду. У те се преграде стављају листе, т. зв. фише (од француског: 1ез ћсћез), са подацима посланим поменутом оделењу од судова из Србије и Црне Горе. Фише свију лица чије презиме почиње истим словом стављају се у исту преграду. По чл. 7 пом. закона, судови су дужни, да сваки случај осуде појединих лица

због безчасних дела, достављају непосредно пом. оделењу. — Али је све то далеко од тога да би могло зађовољити оне потребе, којима једна оваква установа треба да послужи. Што се тиче издавања података, у колико их има, код нас је усвојена у пракси најшира јавност, т. ј., сваки онај који жели може добити извод из фише једнога лица, само ако се уредно обрати оделењу молбом и плати прописну таксу. § 2. Општи погледи на установу Саз1ег ЈиШс1а1ге. Установа С. Ј. дала је повода оштрој критици. Појединци су нарочито истицали суровост те установе, говорећи при томе да се увођењем осуде у С Ј., осуђеноме одузима могућност да поврати свој углед и положај у друштву. Али се с друге стране, та установа брани са још јачим аргументима да је С. Ј. неопходно потребан — тсНбреп5ађ1е за кривично правосуђе. И доиста, за добро функционисање кривичног правосуђа, т. ј. да би се могло постићи правилно примењивање казне противу кривца, због извршеног кривичног дела, потребно нам је темељно и јас.чо познавање основних појмова кривичног права. Ти основни појмови јесу кривично дело, кривац и казна. Апстрахујмо општу доктрину, која игнорише појам кривца. — Пошто се примена казне појављује као последица постојања ова два прва појма, кривичног дела и кривца, она је и детерминисана тим појмовима, и увек, када се утврди природа, кривичног дела и тежина кривице, гезр. природа кривца, примена казне сама по себи, не представља релативно велике тешкоће. Циљ је увек да се казна одмери према величини кривице, с обзиром на индивидуалност кривца, — а интерес, који установа С. Ј. представља за кривично правосуђе, и састоји се баш у томе, што је она у вези са учењем о сразмерној примени казне према ступњу кривице и индивидуалним психичким особеностима лица у питању, као и са учењем о сузбијању поврата. Јер једна иста радња, извршена од разних лица, и која је произвела исте последице, биће кажњена различито и то према индивидуалности извршиоца и његовом ранијем владању. Судовима нашим, пак, често је немогуће да прибаве све елементе и податке, који су по-