Branič

Стр. 202.

„ Б Р А Н И Ч"

Број 9, и 10.

ступа Државу, већ њено судско оделење. Његове су функције јасно подвојене и он нема никакво право ни дужност у погледу тих тражења средстава обезбеђења, те је очигледно поступање словеначких судова погрешно и противзаконо. Интересантно је, да је Министарство Правде одбило захтев Главне Контроле, да путем расписа објасни овим судовима примену закона о Главној Контроли и затражи, да се прописи овога закона поштују и примењују, мотивишући то судском независношћу. Често код тражења средстава обезбеђења од стране Комесара Главне Контроле првостепени судови чине приговор и траже, да се, према чл. 69. који је истоветан са чл. 88. ранијег закона о Главној Контроли, мора у сваком члучају претходно саслушати дужник-руковалац касе, ствари и материјала и позвати да штету измири. Међутим то је питање и одлуком опште седнице касационог суда бр. 2631 од 22.-1\М904., расправљено и протумачено, да ово пвзивање није законска погодба за тражење и уважење обезбеђења, него је само саставни део унутрашњег рада камесара, који је дужан да га изарши пре тражења обезбеђења код суда. Често је то немогуће учинити, а може бити и штетно, нарочито кад поред штете у поступку договорног лица постоји и кривично дело. О организацији Главне Контроле као рачунског суда говорићемо у пособној расправи о организацији Главне Контроле у опште. * Из овог кратког излагања у коме смо се ближе упознали само са једним делом фунцкија Главне Контроле-као рачунског суда, указали смо на многе мане и недостатке, које се провлаче кроз цео закон о Главној Контроли, што изискује прешну потребу, да се овај закон из основа измени и допуни. Главна Кантрола као рачунски суд има у главном одлике редовних првостепених судова са којима, према данашњем закону, треба да дели своју надлежност у погледу спорова због накнаде штете по рачунима за чију су преглед надлежне обласне контроле. Обласне контроле нису још установљене и надлежност ових спорова по рачунима самоуправних власти, установа и корпорација са сталном државном помоћи, црквеним и манастирским, још није прешла на редовне првостепене судове, те немамо пред собом резултате њиховог поступања по истим. За цравилну расправу ових спо-

рова апсолутно је потребно стручно рачунско знање, зато налазимо, да би требало ставити у надлежност Главне Контроле и расправе свију ових спорова по рачунима за чији су преглед надлежне обласне контроле, ако у опште обласне контроле буду ступиле у живот. Али и ако би се остало само при садашњој ужој надлежности Главне Контроле као рачунског суда, њен поступак мора се мењати. Поступак Главне Контроле као рачуиског суда мешавина је грађанског и кривичног судског поступка са извесним лошијим одликама и од једног и од другог, и ако ови броје много деценија, а закон о Главној Контроли свега три године. Према кривичном судском поступку као државни тужилац појављује се један од органа истог суда, али само као тужилац за заштиту јавних, општих интереса, а поред њега постоји државни правобранилац као приватни тужилац за заштиту државних приватно-правних интереса. Као тужилаи у име Државе пред Главном Контролом појављује се такође њен орган-начелник судског оделења, коме је и нарочитим проиисом признато право подношења жалби на пресуде и решења Главне Контроле по нахођењу, али који нема права, да по поднетим рефератима доноси одлуке о томе, да нема мзста подношењу тужбе, или да одустане од тужбе. Тужба се подноси нз основу извиђења и реферата рачунског оделењз, месних контрола или комесара, слично тужбама иследних власти, а са њом се даље поступа по прописима грађанског судскогпоступка, чији прописи важе и за суђење, у колико закон о Главној Контроли није то друкчије одредио. Прописи о роковима на пр. у свему важе, Докази се своде само на исправе и свздоке. Испит сведока не врши се непосредно, већ преко надлежног првостепеног суда, али то не значи, да и цео остали поступак Главне Контрале као рачунског суда треба да буде, као данас, писмен и у ствари тајан. Ни једним прописом то није одређено и за то треба поступити по грађанском судском поступку и, према законском овлашћењу у чл. 96. донети ближе одредбе о томе у нарочитом правилнику. Данашњи поступак Главне Контроле објашњава се само традицијом, али се не може ни у колико заступати и Јбранити. Лица која одговарају пред Главном Контролом морају се ставити у исти процесуални правни положај, као и пред свима осталим првостепеним грађан-