Branič

Број 9. и 10.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 203.

ским и дисциплинским судовима у колико је то, с обзиром на чл. 81. могуће. Модерни поступци завели се усмени, контрадикторни паступак при суђењу и код виших судова, а код првостепених постоји изузетак у томе погледу само код Главне Контроле. Не постоји никаква законска сметња, да се и одговорним лицима пред Главном Контролом као рачунским судом призна право, да се они лично или преко својих правних заступника непосредно пред њом бране, Данас су по-

слови у Главној Контроли знатно кренули и ускоро ћемо, несумњиво, имати правилник о њеном раду. Очекујемо, да ће се и нарочитим правилником балиже одредити и завести нов поступак у Главној Контроли као рачунском суду, који ће одговарати, ако не у свему принципима модерних грађанских судских поступака, онда бар нашем грађанском судском поступку од ■1865. год., што ће ипак значити добит за наше правосуђе.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

За расправу питања о чиновничким пензијама није надлежан редован суд, као што је то било до доношења новог чиновничког закона, већ ресорни министри. (Одлука Касац. Суда од 12. септ. 1925. г. бр. 7925.) Милица удова бив. учитеља Ј., молила је првостепени суд да се њој и њеној деци досуди пензија, пошто је она законита же^на пок Ј., који је вршећи војну дужност убијен од Бугара 1916, год., а био је стални учитељ. Првостепени је суд пресудио био: да њој и малолетној деци: Р., К., В. и С., припада пензија и то годишње 813 дин., или месечно по 67,77 дин., која ће се изд?вати на терет државне касе. Но по незадовољству држав. Хипот. Банке, Скоп. Апелац. Суд поништио је горњу пресуду са разлога: Када је државни правобранилац при Мин. Финансија навео, да малолетни С. није брачно дете пок Ј., и тиме му оспорио право на пензију по чл. 17 .6. зак. о пенз. фонду, наводећи још и да није утврђено да је пок. Ј. умро на државном послу, то се у овом случају појављује спор између тужилачке стране и државе, за чију је расправу надлежан једино првостепени суд колегијално, а не судија појединац чл. 18. тач. 1. Уредбе о убрз. рада. Поступајући по овим примедбама првостеиени је суд, после одржаног рочишта, нашао: да је првостепени суд надлежан по овом спору према § 27. гр. пост. у в. чл. 18. Уредбе о убрз. рада — пошто је у питању држава — и чл. 299. зак. о чииов. грађ. реда у в, чл. 23. зак. о пенз. фонду јер је овај спор о праву на пензију заснован још у 1921. г., када је према чл. 23.

зак. о пенз. ф., за решавање овога спора био апсолутно надлежан првостеп. суд. У чл. 239. зак. о чинов. предвиђено је: да ће у року за три год. службеници уживати пензију по досад. законима, а тај рок још није истекао... Прелазећи на оцену главне ствари суд је нашао да према поднетим доказима тужитељица Милица и њена малолетна деца имају право на породичну пензију ио чл. 17. 6. зак. о пенз. фонду... Апелац. је суд нашао да је ова пресуда прв. суда на закону основана, а да тражењу правобраниоца: да се акта ове пензије по чл. 156. зак. о чинов. упуте Мин. Просвете, као надлежном, да он донесе решење, — нема места, јер се овде питање о пензији појављује као спорно, пошто се у основи не признаје право на пензију тужитељици и њеној деци; као и због тога што је овај спор поведен и пре него што је ступио на снагу закон о чинов. грађанског реда. Међутим Касац. Суд примедбама свога 111 одељења од 12. септ. т. г. Бр. 7925, поништио је пресуду Скопљ. Апелац. Суда са ових разлога: „Погрешно је Апелац. Суд нашао да је за расправу питања о пензији надлежан редован суд, са разпога што се питање о пензији појављује као спорно, јер се право на пензију не признаје ни тужитељици, а ни њеној деци, као и са разлога, што је овај спор поведен пре ступања на снагу закона о чинов. грађ. реда. Чланом 156. пом. зак. предвиђено је: „Решење о праву на пензију и о пенз. принадлежностима држав. службеника и њихових породица доносиће надлежни министри..." Према оваквом пропису решавање о пензијама држав. чиновника одузето је из надлежности редовних судова и пренесено у на-