Branič

Стр. 204.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

длежност ресорних министара, који питања о праву на пензију, па било то право спорно или не, решавају у првом степену, те је стога за расправу његову надлежан Министар Просвете, а не редован суд. Навод Апелационог Суда да је за расправљање питања о пензији надлежан првостеп. суд још и са тсга разлога, што је овај спор поведен пре ступања на снагу зак. о чинов. грађ. реда, не стоји због тога, што чл, 156. не превиђа никакве изузетке у погледу спорова који су засновани пре његова ступања на снагу, те се има узети да је ресорни министар надлежан за сва питања о пензијама, без обзира да ли је пензија тражена пре или за време важења поменутог знкона. Напослетку, и према чл. 252. зак. о чиаов. грађ. реда, првостепени судови нису надлежни за доношење решења о пензијама, пошто од дана обнародовања тога закона „...престају важити сви закони који су до сада важили за државне службенике грађ. реда". ј.

О плаћању новчаних обавеза закључених у јужној Србији, и то пре турског ратадо 1912. год. и од 1913. до 1915. год. По захтеву Министарства Финансија Стални Правнички Одбор дао је следеће мишљење: I. Односно прве групе признаница, пре турског рата до 1912. године које гласе на турске лире, сребрне меџедије и турске грошеве. Ове обавезе долазе под чл. 28. привременог закона о ликвидацији мораторног стања, по коме се сва плаћања по обавезама издатим у земљи ити ван ње, а која гласе на злато или златну валуту ако се у финан. круговима сребрне медеџије и турски грошеви сматрају као златна валута — а датирају од пре 12. јула 191-4. године имају да се изврше у динарима по средњем курсу београдске берзе израчунатом за време од 12. јула 1914. год. Тај средњи курс је објављен у службеним Новинама Бр. 120 од 4. јуна 1920. год. II. Односно друге групе признаница, од 1913, до 1915. (т. ј. од заузећа Јужне Србије 1913. до евакуације 1915. год.) које гласе на турске лире, напалеоне у злату, динаре у сребру и турске грошеве. Ту ваља разликовати: а) За оне обавезе од 12. јула 1914. год. важи што је речено за прву групу, изузимајући обвезе у динарима и сребру;

б) за обавезе од 12. јула 1914. до евакуације — октобар 1915. године важи"онако како је уговорено, према мишљењу°"опште седнице Касационог Суда од 6. априла 1915. Бр. 10712/24., изузимајући обавезе које гласе на наполеоне у злату. Примедбе: Ад а) за обавезе у динарима у сребру које се не могу сматрати као злато или златна валута — важи исплата у папирним динарима као номиналном законском екви_ валенту сребрног динара. Ад б) за обавезе на наполеоне у злату види одговор ниже за трећу групу под 6). III. Односно треће групе признаница из времена од 1914. до 1918. (т. ј. од евакуације од ослобођења односно за време окупације) а које гласе на напалеоне у злату, турске лире и аустриј. круне. Ту ваља разликовати двоје: а) турске лире и аустриј. круне. За њих важи чл. 29. привременог закона о- ликвидацији мораторног стања, који наређује да се обавезе које гласе у крунама (аустријским), маркама, (немачким) левовима (бугарским) и турским лирама, примљене за време окупације Србије и Црне Горе (дакле и Јужне Србије) имају платити у одговарајућем износу у динарима по средњем женевском курсу дотичног месеца, које су поменуте монете имале у времену постанка обавезе у односу према динару. А за основу тога прорачунавања за напред поменуте монете узет је курс од 88. франц. франака за 100'— динара. б) наполеоне у злату. За њих важи чл. 54. закона о буџетским дванаестинама за август — новембар 1925. г. (Службене Новине Бр. 173/ХХХУ1 од 1.-\ЛН. 1925.) по коме се новчане обвезе које потичу из ма кога основа а гласе на злато или златну валуту (дакле и на наполеоне у злату, изузимајући круне, марке, левове и турске лире а датирају из времена од 12. јула 1914. до 1. октобра 1918. год. дакле из доба окупације — имају платити у динарима. Ту је такође наређено: да се одговарајући износ динара (садашњих у папиру) има рачунати, претварајући злато у стране валуте (овде дакле наполеоне у злату) у франц. франке по курсу који су те валуте (т. ј. наполеон у злату) имале на женевској берзи на дан постанка обавезе, па затим претворити франц. франке у динаре по курсу Београдске Берзе на дан исплате.