Branič

Стр. 208.

„БРАНИЧ"

Број 9. и 10.

број спорова, који су починили огромне штете не само парничарима, већ и самом правосуђу, а нарочито нашем Највишем Суду, који је пропустио прилику да благовремено, чим се у његовим одељењима појавиле неједнаке, контрадикторне одлуке, - донесе по истакнутом питању начелну Одлуку своје Опште Седнице, која је одлука, као што је познато, обавезна за све судове и Одељења К. С., у смислу тач. 1 § 16 зак. о устројству Касац. Суда. Д-р Јанићије Јовановић. Постоји ли кривично дело, ако притежалац менице дода на меници место плаћања географски различно од места означеног поред имена трасатовог без одобрења меничних потписника? (Поводом једне незаконите судске одлуке) Тужени г. Б., тражећи задржање од извршења осудног решења донетог по меници захтевао је да се над тужиоцем отвори кривична истрага због фалсификата. Навео је, да је он тужиоцу издао меницу на 500.000 дин при чему је у адреси као место плаћања означено Нови Сад, а особено место плаћања на меници оставио на меници неисписано; да је тужилац такву меницу употребио приликом интабулисања менице за доказ чега је поднео оверени препис менице том приликом употребљене; да је најзад тужилац о року менице на истој а на особеном месту означио као место плаћања Београд, тако преиначеном меницом изискао менични протест због неисплате у Београду и осуду како против акцептанта и издаваоца, тако и против жиранта који је у ствари испао из обавезе, пошто код надлежног суда није изискан протест и подигнута менична тужба. Београдски трговачки суд одбио је туженог од предњег тражења својим решењем од 28. новембра 1924. год. Бр. 40554. и то са ових разлога: „То што је на поднетој меници, по тврђењу тужених, после тражења интабулације, попуњено место плаћања, не садржи у себи карактерне знаке каквог кривичног дела, јер су тужени, потписујући спорну меницу, на којој није било попуњено место плаћања, дали унапред пристанак, да правни притежатељ менице може попунити место плаћања као што је уобичајено у трговачком и банкарском саобраћају - § 10. грађ. зак. „Тврђење тужене стране да правни притежатељ менице не сме попуници место

плаћања на меници, коју су издатељ и акцептант потписали — неумесно је, јер кад правни притежатељ може попунити меницу бланко потписану од стране издатеља или акцептанта, у коме случају давање такве бланко потписане менице садржи овлашћење, да се меница од стране правног притежатеља попуни, - онда и правни притежател) спорне менице имао је право да на меници попуни место плаћања, јер пуштањем у саобраћај спорне менице, на којој место плаћања није означено, потписници на истој дали су пристанак да меницу плате на месту, које правни притежатељ буде означио на меници, а презентирањем менице за наплату потписницима се саопштава место плаћања. „На послетку, накнадним попуњавањем места плаћања на спорној меници не мења се правна обавеза менична потгшсника па ни тужених, јер они тим попуњавањем места плаћања не трпе никакву штету, пошто су пуштањем у саобраћај спорне менице дали пристанак, да меницу плате на месту, које на меници буде означено од стране правног притежатеља". По жалби туженог Г. Б. Касациони Суд у свом III одељењу оснажио је ово решење са бр, 609. од 29. јануара 1925. год. са напоменом да то чини „без обзира на разлог суда односно важности спорне менице у погледу места плаћања, пошто ће то питање имати суд да цени у даљем току спора". * Трг. Суд је погрешно третирао спорну меницу као меницу на којој — по првобитној редакцијн — није било означено место нлаћања. Кад је у адреси поред имена трасата означено место становања његовог, онда је то место у исто време и место плаћања менице. Тач. 8. § 80. трг. зак. је у томе савршено јасна. Спорна је меница, дакле, и у првобитној редакцији, имала означено место плаћања (Нови Сад) и с тога накнадно означење Београда као места плаћања и то на особеном месту менична писмена у ствари није ништа друго до преиначење места плаћања, јер по тач. 8. § 80. трг. зак. означено место становања трасата саме је онда и место плаћања менице, кад место плаћања није особено означено. У истој су мери погрешна и начелна резоновања цитираног решења у погледу правне природе меничног уговора".