Branič

Стр. 212.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

сије, односно са улогом од 60 динара за правнике у државној или самоуправној служби. Управа Конгреса била је овако сачињена: из Љубљане Г. Г. Др. Данило Мајарон, адвокат, Др. Јанко Бабник, председник Апелације и Др. Метод Доленац, професор универзитета, за Загреб Г. Г. Ладислав Полић, професор универзитета, Др. Душан Пелеш, Министар на расположењу и Др. Анте Верона, потпредседник Стола Седморице, из Београда Г. Г. Ђока Несторовић, државни саветник у пенз., Др. Божа Марковић, професор универзитета, Љуба Стефановић, адвокат и Мих. С. Златановић, судија. Циљ Конгреса јесте: прво, да се југословенски правници особно упознају и усмено измене своје мисли, и друго, да поближе упознају правне односе појединих правних подручија државе и да суделују у приправљању разборитога законодавства Краљевине на свима подручјима права. Најзад, што се тиче делокруга рада, он он се види из чл. 2. статута. јер док су Удружења Правника у Љубљани, Загребу и Београду остала и на даље покрајинска удружења, — Конгрес Правника је организација која не зна ни за покрајине, ни за племенске, нити ма за које друге државно-правне границе у унутрашњости наше отаџбине. Конгрес Правника је оличење и персонификација једне недељиве правне структуре Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Запојен тим духом правничког јединства у свима гранама државне и приватне радиности, Збор Правника у Загребу је најзад одлучио у своме закључку још и то: да се Први Конгрес Правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржи у Београду у току 1925. године. Извршујући ову одлуку, Управа Конгреса на своме састанку од 21. јуна тек. године одлучила је: да се Први Конгрес одржи од 18.-—20. септембра у Београду са једним излетому шумадијске крајеве на дан 21. септембра. Ово је историјат Првог Конгреса Правника наше Краљевине, који је пре неки дан одржан и закључен у Београду. Значај Конгреса Правника јесте и вишеструки и врло велики. По своме броју учасника, наша држава не памти Конпрес, који је бројао 1200 учасника, колико је учествовало на овоме Првом Конгресу Правника из целе државе. Сала Народне Скупштине била је дупке пуна за време рада, сале хотела Касине и Париза морале су да

буду спојене ходником за време банкета, највећи брод „Александар" једва је примио преко хиљаду учасника, а при излету за Аранђеловац две машине једва су успеле да превуку петнајест препуних и отворених вагона излетника. По своме квалитету Конгрес Правника достиже свој максимум, јер је ово јединствен случај, да се на једном Конгресу сакупи преко 1200 људи са свршеним факул.тетом, а са најразноврснијим занимањима. Било је административних чиновника, професора, судија, адвоката, посланика, економиста и др. По тематима који су били предмет дискусије, — Конгрес је постигао пун успех. И ако су правници најхетрогенији елеменат у погледу својих политичких концепција, ипак су дискусије вођене са таквом хладноћом, одмереношћу и пуном пажњом, да је и највећи скептик пре Конгреса постао убеђени присталица ових Конгреса после показаних резултата. Чак и у оним акцијама, где су различитости мишљења најјаче биле прононсиране, чак и ту је владала савршена интимност и дружељубље у дискусији и доношењу закључака. Истина је и то, да су се економичари и социолози на овом Конгресу мање чули, али то је само због тога што се на овом Првом Конгресу хтело да изнесе само оно, што је у истини најакутелније од спорних правних питања, У низу осталих карактеристика вреди истаћи и ту, да је Конгрес прошао у одсуству ма и најмањег племенског или политичког груписања! И када се има на уму да је ово Први Конгрес Правника, онда је ово несумњиво најлепша оцена о свести и високом културном и стручном нивоу нашег правништва, чему се само можемо похвалити. Кад се има на уму, да је у изградњи сваке друштвене средине један од највећих твораца правна свест чланова те средине, онда ми можемо с правом гледати у нашу друштвену и државну будућност. Можемо са тога разлога, што се и на Збору у Загребу и на овом Првом Конгресу наших правника у Београду јасно као дан видело: да се једна и јединствена правна свест јавља и ствара сваким даном све брже и брже, те да ће племенски и разни други ограничени народи врло брзо бити потиснути од здраве свести најширих правних кругова. А та здрава свест добила је најлепшег израза у свима тезама, свима говорима, па ако хећете и у свима здрави-