Branič

Број 9. и 10.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 211.

Адвокат Легафер: (тргнувши се) — Адвокат... По хиљаду пута опростите, г. председниче; проста расејаност....; мислио сам да сам још државни тужилац.... (мења тон) Нека Суд изволи моје закључке усвојити, мога клијента од сваке кривице ослободити и противну страну на плаћање свију трошкова осудити. (Почиње да брани.) Господо, ако је икада праведна ствар једног невиног човека било као сунце јасно у очима честитих људи, то је случај — ја се усуђујем то прокламовати — у афери која нас занима. Унук једнога пуковника из доба Наполеона, који је оставио своје кости на Јени за славу мајке отаџбине и триумФ наших слобода; син једнога гренадира у гарди који је, под бедемима Севастопоља, стекао почасни орден врхом свога бајонета; — шта велим син једнога гренадира?..., син својих дела, боље је рећи, који се борио 1870. год. у првим редовима оне храбре војске лоарске чија ће успомена остати неизгладива у свима истинским француским срцима, — Буњас, господо, јесте частан човек, у најширем, највеличанственијем смислу те речи!... Још из најранијег детињства он је показивао неодолшве склоности ка врлини и својом приљежношћу, својим трудољубивошћу, својим поносотим презирањем ништавних уживања у животу, он је знао да задобије пошто-

вање својих наставника и љубав својих родитеља!... Нека ми буде допуштено да за часак бацим поглед на дирљиви призор: Господин и Госпођа Буњас, отац и мати, грле својим њежним рукама и очима пуним слатких суза. сина, понос њихових старих дана, који.... Председник: (Запрепашћен) — Ама, г. Легафере, ви то тражите да се Буњас пусти испод суђења ? Адвокат ЈЈегафер — Свакако! Председник: — Али ви сте адвокат Петенов!.... Адвокат Легафер: — ....Петенов ? !... По хиљаду пута опростите, г. председниче.... Једна проста омашка. Чудо то да се преварим у клиенту... (Мења тон.) Нека суд изволи примити моје закључке, нека усвоји жалбу Петенову и осуди Буњаса на годину дана затвора и три хиљаде франака новчане казне, саобразно § 373. крив. зак. (Почиње да брани.) Један пуки случај (зашта ће ме ваша правичност већ извинити) учинио је те сам мало час казао о Буњасу оно, што најобичније правичност налаже да сада кажем о Петену. Ако је икада право једнога човека својим сјајем заслепљивало очи просвећених судија, то је ово, које (Прештампано из Полицијског Гласника, за год. 1902. бр. 28. и 29.)

БЕЛЕШКЕ

Конгрес правника Још 1922. године друштво „Правник" у Љубљани дало је иницијативу за приређивањем и одржањем правничких састанака на коме би се расправљала чисто стручна питања с једне стране и вршило међусобно упознавање и зближавање наших правника са друге стране. Покренуто је питање „Јип$1еп-1а2а", који је пре ратова био одрж^ван и који је несумњиво био преко потребан у ново створеној националној и политичкој ситуацији. Идеја словеначких правника мада споро ипак је узимала маха, добијала све већи број присталица у Загребу и у Београду, док најзад у мају месецу 1924. године није дошло до ужег састанка неколицине правника у Загребу, где су дошли и представници словеначког „Правника" и београдског „Правничког Друштва". На томе је

састанку одлучено: да се у месецу септембру одржи у Загребу један Збор правника из целе земље, те да се на њему продискусије питање о потреби оснивања и одржавања сталних Конгреса свих правника са целокупне државне територије. И тај збор је заиста и одржан лањске године од 19. до 21. септембра у Загребу, и на њему су прочитани, дискутовани и примљени Статути Конгреса Правника Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. По тим статутима, Конгрес Правника је потпуно самостална и независна институција, то је потпуно ново правно лице које има своје чланове, своју управу, свој циљ и делокруг рада. Чланом Конгреса Правника може бити сваки онај дипломирани правник који се упише са годишњим чланским улогом од 120 динара за правнике слободне профе-