Branič

Стр. 216.

„Б Р А Н И Ч"

Број 9. и 10.

једну значајну улогу у развитку модерног кривичног права и која је дала новога полета студијама социологије и криминалне политике. Рат је прекинуо рад ове Уније а са њиме и само постојање њено. Када је после рата отпочело сређивање прилика, у Паризу је онда 28. марта 1924. год. основано Међународно Удружење за Кривично Право. Циљ овога удружења у овоме је: 1. Зближавање и колаборација између криминалиста у свима земљама који се баве теоријском обрадом кривичнога права као и оних који га примењују у пракси. 2. Студирање криминалитета и његових узрока, начина на који ће он да се сузбија, као и реформи у материјалном и формалном кривичном праву. 3. Фаворизирање теориског и практичног Међународног Кривичног Права, у циљу да се дође до концепције у једном универзалном кривичном праву. Међународно Удружење врши ову своју акцију путем конгреса, издавања свога часописа Иеуие 1пСегпа(1опа1е с1е ВгоМ репа1 и издавања „Међународне библиотеке за кривично право", у коју ће поред доктрина улазити и текстови казнених закона свих земаља, као и законских пројеката истих. Чланом Удружења, поред појединаца, могу да буду и националне групе организоване у томе циљу. Таквих националних група има данас већ скоро у свима државама. У нашој држави је, 27. јуна ове год., иницијативом професора кривичног права на Београдском Универзитету г. Д-р Томе Живановића, а уз сарадњу свих познатих криминалиста из Београда, основано Криминалистичко Удружење Краљевине С.Х.С., са седиштем у Београду. Привремену управу сачињавају: Председник — г. Мих. П. Јовановић, Председник Касационог Суда у

пензији; Подпредседници — г. г. Д-р Тома Живановић, професор Београдског Универзитета; Д-р Ернест Мичед, професор Загребачког Универзитета и Д-р Метод Доленц, професор Љубљанског Универзитета; СекреШари — г.г. Светислав Вој. Вуловић, докторанд права на Београдском Универзитету, Маријан Хорват, докторанд права из Загреба и Д-р Хинко Лучовник, судија из Љубљане; Благајник — г. Васа Лазаревић, начелник Мин. Унутр. Дела у пензији. Задатак овога удружења у нашој Земл>и исти је као и онај Међународног Удружења. Оно ће своје циљеве да постиже путем састанака и путем једнога часописа који ће повремено да излази. У овоме тренутку удружење још увек ради на своме организовању. У томе циљу упућен је један циркулар свима судовима у земљи, којим се оно нотифицира, и на тај начин прикупља нове чланове и сараднике. Удружење до сада броји већ скоро 150 чланова, од којих су скоро седамдесет њих, а према предлогу који је Управа Удружења учинила централи у Паризу, постали и чланови Међународног Удружења. На тај начин је и наша земља, поред осталих, узела видног учешћа у овој великој међународној заједници, која ће бити од неоцењиве користи по опште добро, по добро целога човечанства, а појава ове организације код нас, поздрављена је од свих криминалиста и теоретичара и практичара, и она ће, неоспорно, показати најбоље резултате. Годишњи улог за наше Удружење је 10 дин., а чланом може да постане сваки правник. Годишњи члански улог за међународно удружење је 20. франц. франака и чланови међународног удружења добијају бесплатно орган удружења „Веуие т1егпа1Јопа!е с!е ОгоЛ репа1".

Уредник: Д. С. Петковић, адвокат Књегиње Љубице улица број 11.

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Власник: У име Удружења Јавних Правоз. Д. С. Петковић, адвокат Књсгиње Љубице улица број 11.