Branič

Стр. 226.

„Б Р А Н И Ч"

Број 11. и 12.

нешто на штету каквог појединца, овај би се спор имао расправити пред. управним судом доследно, како принципима и начелима о административном акту, тако и према одредбама позитивнога права. На завршетку овог дела наших излагања, напоменућемо само толико, да је ово питање у пракси код Државног Савета доста спорно и да оно није још довољно пречишћено, а што ћемо на своме месту у току ових излагања показати. II. Држава-фиск, државауулози приватноправне личности, равна се дакле свакоме појединцу по прописима позитивног права, не само позитивног права нашег већ и позитивног права у француској и готово свима континенталним земљама. Овом приликом потребно је напоменути, да се у овоме питању слажу и позитивно право и теориска посматрања. Аутори су у овоме питању готово једнодушни ; довољно је мислим само истаћи: Бертелеми-а, Орију, Жаклена, Моро-а, и др. од француских гшсаца, Мајера, Хачека, Флајнера, Јелинека, Гизе, и др. од немачких писаца. Укратко по позитивном праву постоје само приватно правни уговори, или другим речима, уговоре познаје само приватно право, у унутрашњем јавном праву у опште не може бити уговора. јавно-правни уговори не постоји, изузев међународно-правне уговоре о чему овде за сада не може бити речи, Истина постоји несагласност правних научника о томе, какав је однос између државе и њених органа приликом ступања истих у државну службу, да ли је то један јавно-правни уговор, закључени између њих или је то једнострани акт државне власти. Ми само ово овде истичемо потпуности ради, не могући се упуштати у расправу тога питања пошто нам то није овом приликом ни стављено у задатак. Па кад је тако, онда се са разлогом поставља> питање, од куда поред свега тога појам административних уговора у француском административном праву. На то питање можемо одмах дати лаконски одговор. Аминистративне уговоре не познаје ни теорија француског административног права, ни позитивно право, њих је пронашла судска пракса у француској и она им је дала једно нарочито образложење. Али услед сталне јудикатуре француског Државног Савета у овоме смислу, почела је у најновије време и наука да испитује основаност оваквог једног схва-

тања, и покушала је да теорији административних уговора да и једно логично теоријско објашњење. По тој најновијој теорији, коју најдуховитије заступа професор административнога права у Паризу Гастон Жез (Оаз^оп Јеге), има у главном две врсте административних уговора и то: уговори који помоћу држава врши материјално снабдевање покретним стварима и ти се уговори називају генеричним именом тагсће с1е ТоигпИиге и уговори помоћу којих држава долази до путева, железница, потребних јој зграда и т.д. такви се уговори зову генеричним именом тагсће с1е ^гаџаих ри'оИсз. Сви остали уговори, које држава закључује са појединцима то су уговори грађански. Сви ови уговори по њему врло јако личе на уговорне односе који се збивају међу појединцима. На први поглед, каже професор Жез, ови уговори толико личе на уговоре између појединаца, т.ј. на уговоре из приватног права, да је често пута немогуће повући границу између једних и других. Али је све то по њему само привидно, јер код ових последњих постоји један елеменат који се не може наћи у односима између појединаца а то је: да су административни уговори закључени да би омогућили функционисање какве јавне службе, зегу1се риШс. Према томе, увек кад је у питању функционисање какве јавне службе, онда се у погледу уговора који су у томе циљу закључени, не примењују одредбе приватнога права већ морају се применити основни принципи који постоје у јавном, односно административном праву. Међутим, за овакво разликовање тешкоће се појављују у томе, што нема у француском законодавству и изричних прописа, по којима би се све ово могло и извести. Зато каже професор Жез, не остаје ништа друго, него да се појам административних уговора изведе из принципа које је поставила јудикатура француског Државног Савета. Пошто не можемо улазити у детаљну анализу Жезових излагања, ми ћемо се потрудити, да Вам у што краћој форми представимо ствар. Његова је основна поставка, да је позитивно право у једној земљи само оно право како је оно у пракси примењивано од стране судова. Према томе треба утврдити, да у садањем француском праву постоје административни уговори као засебна врста уговора, различни од приватноправних, само зато, што су до оваквог схватања дошли административни судови