Branič

Стр. 232.

„БРАНИЧ"

Број 11. и 12.

међутим, нема прописа, који би нормирали ту одговорност; сматрано је да су довољне одредбе општега права. Стога се мора поћи од општег правног начела, да онај чији је потпис фалсификован, не стоји у обавези по фалсификованом потпису. Ако је, дакле, на једноме чеку потпис издавача фалсификован, па га је банка-трасат исплатила незнајући за фалсификат, она, у начелу, није овлашћена да оптерети комитента, који је лажно потписан као издавач на чеку, свотом коју је исплатила. До тога истога резултата долази се и онда, ако се чек посматра као нарочита врста упутнице са гледишта прописа Грађ. Законика о упутницама. Пошто од онога који се као асигнант појављује не постоји овлашћење да изврши исплату асигнату по упутници, асигнатар не може тај износ ни да стави у рачун асигнанту, чији је потпис фалсификован. (Р1апк. Коментар Грађ. Законика § 783). У односу између трасата и трасанта једнога чека мора, према томе, први да поднесе штету, која је настала услед исплате фалсификованог чека — схватање, које је у опште примљено. То правило о одговорности може се, међутим, изменити уговором између трасата и трасанта, као што је то уобичајено у саобраћају између банака и комитената по „општим условима " и „по условима за чекове". У њима се одређује да сва настала штета пада на терет комитенту: да, дакле, овај последњи сноси опасност од фалсификовања чекова. У том случају банка може да пребаци штету на комитента, у колико није могла да уочи фалсификат, и ако је при испитивању чека поступила са свом потребном марљивошћу. Али тој принципијелној одговорности трасата нема места, ако има кривње до комитента чији је потпис као издавача фалсификован, и том кривњом омогућено и олакшано причињавање штете. Шта треба као кривњу сматрати одређује се према посматрањима саобраћаја и по садржини уговора између комитента и банке - трасата. Ако је у уговору одређено: да комитент чува примљену књижицу формулара за чекове, да формуларе испуњује редом и да кад на формулару испише чек откида непотребне бројеве са ивице испуњеног формулара, па је пренебрегавањем тих одредаба омогућио фалсификовање, тада комитент сноси штету. Има ли, у исти мах, кривње и до трасата при исплати и мора ли се та кривња узети као узрок који је допринео

настанку штете, тада је сноси и трасат по § 254. Грађан. Законика. Овде ваља нагласити да банка-трасат може уговором са комитентом унапред да се ослободи последица омањег нехата, али за груб нехат па наравно и за долус увек одговара, баш и кад у уговору постоји клаузула о ослобођењу (пресуда Апелац. Суда у Хамбургу од 5. јан. 1910.). Ово се гледиште образовало као доминантно схватање. Са њим се слажу и основни принципи странога права о чеку и о унутрашњој одговорности у односима између трасата и трасанта. У енглеској јуриспруденцији, банка-трасат сноси штету насталу исплатом фалсификованог чека; исто гледиште заступа и судска пракса италијанска и швајцарска; у Аустрији по § 20. Зак. о Чеку од 3. априла 1909. год. сноси штету трасат, у колико нема кривње за фалсификат до издавача, који је лажно на чеку потписан или његовог особља. * Пошто у конкретном случају, између банке-трасата и домаће банке, чији је потпис као издавача на чеку фалсификован, није углављен никакав споратум „о условима", мора инострана банка - трасат да сноси штету, осим ако би била у стању да докаже да у понашању домаћо банке има каузалне кривње за настајање штете. И ако је пошиљком авиза бании - трасату за исплату чека, олакшана његова исплата а са тим и настајање штете, ипак се у томе не може видети никаква кривња домаће банке : авизирање је извршено на основу једног уредног пословног тока, које је уобичајено у саобраћају између домаћих и страних банака. Да ће преступник експлоатисати авизирање у своју корист, то домаћа банка ни по чему није могла предвидети, и за то јој се то не може ставити на терет. Напротив, инострана банка морала је уочити да је фалсификован чек испуњен на једном неутралном формулару за чекове, док је не само уобичајено него су чак банке и прописале да се за чекове употребљавају само нарочити формулари банке - трасата. А како банка - трасат сноси опасност од фалсификовања чека, то је изтшшно узимати још у обзир да ли има уз то и какве друге њене кривње за одговорност. Страна банка - трасат не може држати у обавези домаћу банку ни са правног гледишта налога. У колико авизирање садржи налог за исплату чека, иде тај налог само