Branič

Број 11. и 12.

„Б Р А Н И Ч"

Стр. 239.

0 РАЧУНСКОј ПАРНИЦИ — САМУИЛО С. ДЕ МАЈО АДВ. НРИПРАВНИК

Увод. У нашој правној књижевности постоји свега једна расправа о рачунској парници. То је она г. Ђ. Несторовића, изишла у „Архиву" 1906. год. Њенога писиа побудио је на писање разнолики начин тумачења у пракси оних прописа законика о пост. суд. у грађ, парницама, који говоре о парници због рачуна — гл. XII. И дан данас ти прописи не само спореднији већ и они одлучујући у тој парници, ако те поделе у опште може бити, наилазе на разнолико тумачење код судова и других, који се баве применом закона. Полазећи са гледишта да законе треба тумачити ради њихове што правилније примене, и да због тога тумачење законских прописа треба довести у што блискију везу са већ постојећим начином њиховог разумевања, ова расправа, имајући за главни циљ расправу рачунске парнице по нашем грађанско судском поступку, доведена је у блиску везу са нашом судском праксом. Све судске одлуке, у колико су нам могле доћи до руку, наведене су. Управо оне су биле те, које су овој расправи дале правац у толико, у колико се у њој нарочито говори о неколиким питањима, истакнутим у пракси због разноликих судских одлука које су о њима донесене. Само се тако има и разумети то, што је о неким питањима говорено у опшге, или што је говорено више но о другим питањима. Расправа има један додатак који обухвата прописе о рачунској парници по законима других наших покрајина. Из упоређења тих законика са нашим види се, да ни у једном законику, до у нашем, не постоји толико особених прописа о рачунској парници, који би је пратили од почетка до краја. Ти други законици третирају особено или само један део рачунске парнице у опште (грађ. парн. поступак за Босну и Херцеговину и Грађ. Парб. Поступ-

ник за Хрватску и Славонију), или само један цео уделу рачунске парнице (Немачки Грађ. Суд. Поступак и Аустриски Грађ. Суд. Пост. — у важности на територији Словеначке и Далмације), или садрже тек само који особени пропис (Зак. о пост. Суд. у грађ. парницама за Књажевину Црну Гору). Рачунска парница по нашем законику има све одлике једног особеног спора, које су му дате због природе и значаја његовог предмета. Том особеношћу он је одвојен од оних других спорова, о којима законик не прописује ништа нарочито. С тога писати о тој парници значи писати о тој њеној особености, излагати само оно што је у њој ванредно. Под руководством тог начела ми смо, што се тиче нашег законика, нарочито излагали садржину гл. 12., додирујући остале прописе који су својствени и другим споровима, само у толико у колико смо њима хтели објаснити поједина питања и поткрепити своје мишљење о њима. То исто начело нас је руководило у излагању прописа о рачунској парници по страном законодавству. Нисмо, као што би можда учинили под утиском нашег законика, излагали цео ток, који мора проћи једна рачунска парница, већ смо изложили само поједине фазе тога тока, које се одликују од осталих особеношћу прописа који једино за њих важе. Главни је циљ ове расправе, као што је већ раније истакнуто, тумачење гл. 12. зак. о пост. суд. у грађ. парницама. С тога она чини њен гро, и обухвата одељке I—V. Садржина одељка I. и даље до одељка V. излагана је с обзиром на гл. 12 и њен однос према другим деловима нашег законика, те се тако има и разумети. I. Карактер рачунске парнице. Парнични поступак грађанских судова, у који спада и рачунска парница, разликује

Књижевност: Ђ. Б. Несторовић. — Парнице због рачуна (објашнење главе XII суд. пост. у грађ. парницама) у књизи Правне Расправе и Чланци. Београд 1911. год. Андра Ђорђевић — Д-р Драгољуб Аранђеловић. Теорија Грађанског Судског Поступка. I. II. Београд 1924. Живојин. М. Перик и Д-р Драгољуб Аранђеловић: Грађански Судски Поступак. О суђењу. Београд 1920. Кађап Ргћ. V. СапзШп: 1^ећгћисћ с!ег ОезсћЈсМе и Тћеопе сЗез оез^еггекћјзсћеп СтЈргосеззгесМез. ВегПп 1882.1. II; Оаз Ст1ргосеззгесћ! I. II. ВегНп 1885; Ваз 2јуЈ1ргосеззгесћ1 ВегНп 1905 . Ог. Е&. НеИЈгоп и. Оеог^ Р1ск. Гећгћисћ <1ез 2т1ргосеззгесћ1:е5. I. II. Вегћп. Ог. А. РогзГег и. Ог. Р. Капп: Коттепгаг гит Виг^егНсћеп Оезе^гђисћКоттеп1аг гиг 2т1ргосе580гс1пип2 ВегПп 1913.