Branič

Стр. 240.

„Б Р А Н И Ч"

Број 11. и 12.

се у главноме на редовни и сумарни. Редовни је парнични поступак онај, при коме се грађански спор, гезр. приватно правни однос, решава у целоме свом обиму, и при коме се тога ради употребљавају све, законима и судском праксом утврђене, процесноправне радње и формалности. Сумарни поступак је онај, у коме се спорни правни однос не решава у целом свом обиму, или у коме се одступа од неких ненужних формалности. 1 ) Ради бољег схватања карактера рачунске парнице, потребно је навести и деобу парничног поступка, коју усваја проф. Бг. К. Ргћ. V. Сап5(:ет. 2 ) Она, за оцену питања у коју врсту који од поступака спада, даје много бољи и сигурнији критеријум. Та деоба, наиме, баца много јаснију светлост на све врсте поступка, што постоје у грађанском судском поступку, па и на оцену положаја рачунске парнице. — Сапз1ет дели све врсте поступака у две групе: редовне (регуларне) инередовне (ирегуларне). У прву долазе оне врсте поступака, код којих се пре доношења судске одлуке о тужбеном тражењу даје прилика туженоме да се брани од напада тужбеног, и код којих се извршење и обезбеђење може да врши тек на основу судске пресуде. У другу групу, нередовну, спадају оне врсте поступака, код којих се судска одлука о тужбеном тражењу доноси пре саслушања тужене стране, и код којих се често одмах по доношењу одлуке, ова може извршити или њоме добити какво обезбеђење. 3 ) Усвајајући ту Сапз1:ет-ову деобу, подвлачимо критеријум, по коме се врши деоба поступака у редовне и нередовне (или сумарне), и по којој ћемо одредити и положај рачунске парнице у грађ. суд. пост., одн. њен карактер. Критеријум се састоји у овоме. Сваки поступак, у коме се одлука судска о тужбеном тражењу доноси текпо саслушању тужене стране — редован је. Поступак, у коме се судска одлука о тужбеном тражењу доноси без саслушања тужене стране нередован је (сумаран). Пре но што пређемо на наш Законик о пост. суд. у грађ. парницама, морамо истаћи још једну околност, важну за оцену карактера рачунске парнице. И редовни поступак има неколико подврсти, као што ћемо доц!) Ђорђ. Аран. 106. стр. 2 ) Оаз 2ЈУ!1ргосе58гесћ1 1905. 3 ) Специално та врста поступка није позната нашем зак. о пост. суд. у грађ. парницама.

није изложити. Због предмета спора немогу ти поступци, с обзиром на различите правне односе, бити исти. Има већих и мањих разлика. Али све те врсте поступака спаја у једну групу, групу редовних поступака, оно то је њима основно и увек заједничко — то је: да у сваком од њих суд не доноси одлуку о тужбеном тражењу без саслушања тужене стране. Наш законик о пост. суд. у грађ. парницама, који обухвата парнични поступак, предвиђа, поред општег редовног поступка и кратког поступка (суђења) по писменим исправама, — између осталих 1 ) и поступак код парнице због рачуна у гл. XII. Детаљно расматрање гл. XII., поступака у њој, оставићемо за доцније. У овом одељку, који говори о карактеру рачунске парнице, главно је одредити њен положај у парничном поступку — наиме, да ли она спада у редован или нередован (кратки) поступак. Расправа овога питања је нарочита важна с обзиром на једну у том погледу веома интересантну одлуку Касационог Суда у једноме спору, који ниже наводимо. 2 ) Одговор на то питање добићемо најкраћим путем ако одредбе гл. 12. упоредимо са одредбама гл. 17., које говоре о кратком поступку, и са оним одредбама које садрже прописе о редовном поступку. Парница због рачуна и суђење по истој, према нашем Законику о пост. суд. у грађ. парницама не спада у кратак поступак са ових разлога: 1. Кратак поступак, чија је битна одлика у томе, што Суд доноси одлуку о тужбеном тражењу без саслушања противне стране (§ 450. г. с. п.) настаје само онда: „кад се по исправама јавним или приватним (§§ 187, 191) тражи дуг, коме је рок плаћања протекао, или јасно означена и опредељена вредност какве покретне или непокретне ствари, ако по овим исправама има тужитељ јасно право, а тужени дужност; или ако су и један и други обвезани били, али је тужитељ своју обвезност, по гласу те исте или друге исправе већ испунио, а тужени није (§ 449. гсп.). ] ) гл. 10. о противтужби, гл. И. изазивачка парница, гл. 15. поновљење парнице, гл. 16. поступак код избраног суда, гл. 19. о уништењу јавне продаје. 2 ) М. Ж. је тужбом од јануара 1923. год. представио да је са Д. М. био склопио ортаклук за почесне шпекулације и обавио велики број послова. За доказ постојања тога ортаклука поднео је разна писмена, и позвао се и на сведоке. Доцније је та писмена и сведоке узео као почетак писменог доказа и тражио да се допуно закуне. Молио је да