Branič

Страна 44 „Б Р А Н И Ч' Број 2. и 3.

ницу од њенога почетка. Страна законодавства немају о томе тако опширних одредаба, нарочито немају специалних одредаба о парници за полагање одн. пријем рачуна, већ се тај спор води као сви други спорови. I. Рачунска аарница по немачком законаку о пост . суд. у грађ. парницима. (Ст1ргосеб50гс1пип§) од 30. јануара 1877., ступио на снагу 1. октобра 1879. година. 1. Посебни прописи о рачунској парници обухваћени су §§ 348—354. Те одредбе датирају из пруског права, у коме је судија био овлашћен да у рачунским, грађевинским и сличним споровима одреди нарочитог комесара, који је одређена правна питања имао претходно да расправи. Потом би се предмет враћао пред суд, који би по извршеном усменом поступку донео пресуду- 1 ) 2. Посебни прописи се односе на споР који се води о тачности једнога рачуна 2 ) Те одредбе прописују поступак који претходи главној расправи о тужбеном тражењу. Будући да је томе поступку, као што ћемо видети, циљ да припреми материјал процесни, назива се припремни иоступак (уогћегеИепс1ез УеНаћгеп) 3 ). Као год у редовном, и у припремном је поступак усмен. Тако исто и поступак који следује припремном усмен је. Само је тај други део поступка, главни део, у колико се тиче процесног материјала ограничен на протокол начињен у припремном поступку. 1 ) 3. Тај припремни поступак, у опште узевши, допуштен је у оним споровима, у којима се парничне стране споре о тако великом броју појединих тачака, нарочито појединих позиција у каквом рачуну или инвентару, да је у интересу прегледности по • ступка, и у интересу сређивања спорног материјала, — припремни поступак потребан. Толика спорна питања, као што закон ') Рогз1ег 927. стр. -) По нашем законику назвали смо га „рачунска парница о тачности рачуна" (§§ 356 и 357. гсп.) 3 ) Тај назив „припремни поступак" узео је г. Несторовић за назив оног поступка нашег законика, који смо ми назвали рачунским спором за полагање одн. пријем положеног рачуна (§§ 351—355 гсп.). Ми назив припремни нисмо задржали због следећег: поступак који се у немачком и аустриском (види доцније) законику назива припремни само је један део спора о тачности рачуна. Циљ му је да прикупи и среди материјал за доношење пресуде. Он, по томе, нема никакве сличности са оним поступком, који је обухваћен §§ 351—355. гсп. Јер, прво: тај поступак значи одвојен спор, који нема за предмет тачност положеног рачуна, и чији циљ није прибирање процесног материјала, и друго он има свој особени предмет и циљ, о којима је било говора, и по њима и има све елементе за један потпуни спор. ') Рбгк1ег 927/28. стр.

примера ради наводи, настају обично у споровима о тачности каквог рачуна. О томе да ли је у конкретном случају припремни поступак потребан или не — одлучује суд по слободној оцени. Наредба да се припремни поступак обави може настати тек пошто се расправе евентуална питања процесноформалне природе. О томе питању суд доноси одлуку, и њоме наређује да се припремни поступак обави пред одређеним судијом (§ 348.) 2 ) 4. Делегираног (одређеног) судију одређује председавајући судија. Он одређује и рок у коме се поступак има обарити. Не буди ли га он одредио, учиниће то сам одређени судија (§ 249 1 ) 3 ) 5. Циљ припремног поступка је скупљање, одабирање и дефинитивно утврђива ње процесног материјала. Скупљање и одабирање састоји се: а) у изналажењу тражења парничних страна и доказа којима се та тражења оправдавају; б) у одвајању сакупљеног материјала у оспорени и неоспорени. Под оспореним се, у смислу § 350, имају сматрати сва тражења и сва доказна средства, у погледу којих не постоји сагласност између парничних страна; в) у сређивању оспореног материјала. Како у припремном поступку изнађени материјал чини основу доцнијег усменог поступка (расправе пред судом), морају парничне стране да изнесу сав доказни материјал, у колико га желе да употребе. Припремни поступак се окончава кад процесни материјал буде тако сакупљен и уређен, да се на основу њега може -донети пресуда. О томе да ли је тај моменат већ настао, решава у првоме реду делегирани судија. Нађе ли пак колегијум да то није случај, може наредити наставак припремног поступка. (§ 350.) 4 ) 6. Ако у припремном поступку једна страна не дође на рочиште, ово се одржа ■ ва са страном која је дошла. За друго рочиште се парничној страни, што није дошла на претходно, доставља уз позив и препис протокола са прошлог рочишта. Недође ли да страна ни на ово друго рочиште, сматраће се да је признала за основане све наводе друге стране, изложене у протоколу. Тиме се припремни поступак има сматрати окончаним. (§ 351.) ! )

') Р6ге1ег 928. стр. -) Р6гз1ег 930. стр. :) ) Рбгз1ег 930. стр. 4 ) Рбгб(ег 931. стр.