Branič

Бро 2. и 3. „Б Р А Н И Ч" Страна 43

ортаклука проистећи, то и за расправу парнице због рачуна, која посматрана сама за себе не улази у деобу, није надлежан избрани, већ трговачки суд. Изузетно би избрани суд и могао да суди о парници због рачуна, једино у случају када би ортаци нарочито уговорили, да ће им све спорове, који из њиховог ортаклука произиђу, па прећутно и рачунски спор, расправљати избрани суд. Таква одредба (заснована на § 433. гсп.) утврдила би надлежност избраног суда и за рачунску парницу. 4. За расправу рачунских спорова насталих из осталих правних односа, који нису трговачке природе, биће надлежан прво степени суд. Б. Релативна (месна) надлежност. — С обзиром на већ наведено гледиште да циљ овој расправи није детаљно расматрање питања о надлежности, сматрамо за довољно да се у том погледу дотакнемо прописа зак. о пост. суд. у грађ. парницама, који говоре у опште о надлежности првостепеног суда и прописа Закона о устројст. трговачког суда, који говори о његовој релативној надлежности. 1. По правилу и овде се надлежност одређује по месту туженог лица, по месту у коме стално живи или пребива — § 28. гсп. Изузетно и код рачунског спора може доћи до примене прописа §§ 30—33. гсп. 2. За рачунске спорове, произишле из старатељства или управљања туђег имања без обзира да ли је старатељ одн. управитељ тужилачка или тужена страна у томе спору, биће, за старатељство по правилу а за управљање у опште, надлежан суд, у коме је било старатељство или управљање — § 35. гсп. По изузетку за распре о старатељству, ако је старатељство судом наређено, биће надлежан онај суд који је то наредио, опет без обзира на то да ли је старатељ тужилачка или тужена страна — § 35. гси. 3. Специално Београдски Трговачки Суд биће надлежан за расправу оних рачунских спорова из трговачких послова, која настану на територији означеној у § 2. зак. о устрој. трг. суда. 4. Баш због рачунских спорова из трговачких послова, и несагласности о надлежности која може настати између Београдског Трговачког Суда и Првостепених Судова (за варош Београд, округ Београдски и др^гих Првост. Судова) наводимо ниже две одлуке Касационог Суда.') ') О. о. К. Суда од 16. фебруара 1923 Бр. 1160. — Кад се из поднетог судски потврђеног огласа у тужби види, да су парничари у Београду отворили

2. За рачукске парнице о тачности положеног рачуна. На супрот парници за полагање одн. пријем рачуна, чија је вредност непроцењива, вредност ове парнице је процењива. Јер се њоме не иде за утврђивањем нечијег права или дужности у опште, већ на признавање неке диференције, која има имовинску вредност. Вредност спора зависиће од величине те диференције, на коју се полаже право, одн. чије се признавање тражи. Према томе надлежност судска за расправу овога спора опредељује се по општим прописима о надлежности (стварној и месној, те се о њој. с обзиром на оно, што је изнето о надлежности за расправу претходног рачунског спора, нема шта нарочито рећи. Додатак. Следујући принципу, истакнутом у општем уводу, о рачунским парницима у страном законодавству говорићемо само у толико, у колико о њима постоје особени прописи. Јер у колико особени прописи не постоје, бива расправа рачунских спорова по општим прописима. Једини је наш законик који особено третира рачунску партрговачку радњу, онда се има узети да је и седиштс радње у Београду, па према чоме, у смислу § 16. тач. 1. зак. о устр. трг. суда, између трговаца надлежан је суд места где се њихова радња налази. Позивање Суда на § 28. гсп. неумесно је, јер се њиме одређује судска надлежност по месту становања дужника у чисто гоађанским парницама. А кад је у питању трговачка радња, онда би имало места аналогији из § 34. гсп.: аа се и н^длежност суда има одредити по месту где се уговор има испунити, или ако то није казано, онда по месту где је уговор закључен. За спорове иадеђу ортака надлежан је суд места где се налази њихова протоколисана радња, без обзира на то, што је један појединачни посао од стране једног ортака за рачун фирме закључен ван места фирме с трећим лицима, и што се баш поводом тога посла породио сукоб између ортака. 2. Одлука Беогр. Тргов. Суда од 13. фебр. 1923. Бр. 2220. — Тужена страна је истакла у погледу надлежности следећи приговор: „пошто се рудник као непокретно добро, из чије експлоатације потиче спорни однос, налази на територији Б . . . Суда, пошто се у недостатку других доказа може показати као потребно вештачење изложених позиција на лицу места, најзад пошто је г. К., по писмену приложеном уз тужбу ангажован за надзорника у В., ту вршио послове, а ту је и друштво представљено, то је за извиђање овога спора надлежан В . . . Суд. „Поводом тога приговора Су I је у новеденом решењу дао ове разлоге : „како се из акта овога спора види да је седиште туженог друштва у Београду, и како је тужено друштво трговачког карактера, то је по § 28. гсп. за суђење овога спора надлежан овај Суд. Наводи тужене стране да је овде у питању непокретно добро, на коме су вршени радови и издатци, из којих потичу спорни рачуни, и да овај Суд није надлежан за решавање овога спора, пошто се непокретно имање не налази на територији овога Суда, — неумесни су, јер овде није спор о непокретном добру, већ је предмет спора чисто рачунска парница."