Branič

Број . и 3. ,Б Р А Н И Ч" Страна 47.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Мати може само своје женско дете заостало у задрузи наследити са правом које је оно имало у неподељеној зад рузи, а мушко дете, кад је у задрузи, по законском реду ни у ком случају. Начелка одлука оаште сед. Касац. Суда од 28. јануара 1926. год. Бр. 223. Господин Министар Правде, актом својим од 30. пр. м. Бр. 77309 представио је Касационом Суду: да му је Лознич. Прв. Суд доставио следеће: „У примени § 528. грађ. зак. код. Апелац. и Касац Суда у последње време постоје неједнаке одлуке о томе : кад удова у задрузи наслеђује женско дете, као и о томе: кад у задрузи остану свега два задругара, па један од њих умре, ко њега наслеђује. да ли преживели задругар по § 528 грађ. зак. или најближи крвни сродник по прописима наслеђа у инокосном стању, на пример: 1. Кад су два брата у задрузи, па један умре, настаје питање о наслеђу умрлога брата: да ли ће се расправити по прописима о наслеђу у задрузи или по пропису о наслеђу у инокосном стању; или 2 Петар и Јанко су рођена браћа и задругари. Јанко је оставио по смрти сина Момчила и ћерку Зорку. После смрти Момчила за његово наслеђе се јави стриц му Петар и сестра му Зорка. У конкретним случајевима напр: По маси Косте и Гвоздена Јанковића, из Страже, Апелациони Суд стоји на гледишту да удова у задрузи не може наследити своју кћер, већ њу наслеђује задруга (в. Решење Апелационог Суда од 8. XI. 1925. г. Бр. 5672/25.); а по маси Ранисава Тодора и Милана Васића, из Бастава стоји на супротном гледишту — удови признаје право наслеђа своје кћери у задрузи—оснажавајући решење неспор. дела судије (в. решење Апелац. Суда од 15. XI. 1925. г. Бр. 5958/25). По маси Радована Радоичића, из Радаља, Апелац. Суд поништио је решење неспор. дела судије којим признаје право наслеђа умрлог задругара преживелом задругару по § 528. грађ. зак., находећи да се, кад задруга остане на два члана, смрћу једног задругара задруга гаси и питање наслеђа умрлог задругара има се расправити по прописима у инокосном стању, а по маси

напред наведених Васића оснажава истоветан случај где се преживелом задругару признаје право наслеђа на заоставштини умрлог, задругара не признавајући ово право сестри умрлог задругара Из напред наведених случајева Апелац. Суд. неједнако тумачи § 528. грађ. зак. и поменуто законодавно решење, јер док по маси Косте и Гвоздена Јанковића удови не признаје право наслеђа кћери умрлог у задрузи, дотле по маси браће Васића то јој право признаје. Затим, по маси Рад. Радоичића кад задруга остане на два члана, па један од њих умре, преживелом задругару непризнаје право наслеђа на заоставштини умрлог задругара, пошто је задруга смрћу овог угашена и наслеђе се има расправити не по пропису § 528. грађ. зак. већ по пропису у инокосном стању, док по маси браће Васића, где је истоветан случај, преживелом задругару признаје то право а његову сестру одбија. По дугогодишној пракси Касац. Суда у оба изнета случаја Касац, Суд је стајао на гледишту, да се питање о наслеђу има расправити по прописима наслеђивања у задрузи, а Апелац Суд својим одлукама стоји на гледишту да је смрћу Момчиловом прекинута задруга и да се питање о наслеђу има расправити по прописима о наслеђивању у инокосном стању, наводећи да су за задругу по § 57. и 507. потребна најмање два члана. Са овом праксом слаже се и г. Живојин Перић, професор. По мишљењу г. Живојина Перића проф. права на Универзитегу, питање о наслеђу расправља се по личним односима који су владали између дефунктуса и наследника до и у моменту смрти његове и да се према тим личним односима питање о наслеђу има и расправити. И када од два задружна брата умре један, онда ће се његово наслеђе расправити по прописима § 528. грађ. зак. који говори о наслеђу у задрузи, јер кад би се узело да се смрћу једног брата гаси задруга, као лични однос, онда би по мишљењу г. Перића из оваквог резоновања дошла и нелогична солуција: да је умрли брат смрћу својом престао бити и брат своме задругару у животу заосталом брату. На тај начин стриц после смрти престао би бити отац свога сина и тако би се не-