Branič

Страна 48 ,Б Р А Н И Ч" Број 2. и 3.

гирао и сроднички однос као основа и базис на коме је изведено наследно право. Осем овога постоје и неједнаке одлуке у тумачењу законодав. решења од 28. јула 1849. год. в. № 1147 уз § 523 грађ. зак. по коме мати своје дете у задрузи и смеси не може ниуком случају наследити. Док међутим судови противно овом наређењу доносе одлуке, да удова не може своје мушко дете у задрузи наследити, а да своје женско дете може наследити, јер женско дете нема способности по § 57. и 507. грађ. зак. за формирање задруге". Пошто су овакви случајеви у судској пракси врло чести, то је ради доношења једнообразних одлука од стране свих првостепених судова, као и ради ауторитета самих нижих судова, Г. Министар Мравде молио да Касац. Суд овај пропис § 528. грађ. зак. протумачи и објасни својом Начелном Одлуком. Касацинони Суд у својој Општој Седници, а на основу тач, 1 § 16. Зак. о своме .Устројству проучио је истакнута питања и односне законске прописе па је нашао: Питања која је Господину Министру Правде поставио Лознички Првост. Суд, и уз која је изнео и конкретне примере своде се на два главна питања; 1. Кад задругу чине свега два задругара, па један од њих умре, ко њега наслеђује: да ли преживели задругар, по § 528. Грађ. Зак, или најближи крвни сродник ван задруге, по прописима о наслеђивању у инокосном стању? и 2. Кад мати може сеоје дете умрло у задрузи наследити ? Јер пример под Бр. 2, кад по смрти Јанковој који је умро у задрузи са братом Петром, остане његов син Момчило и кћер Зорка, представља опет случај под Бр, 1, случај кад су у задрузи остала свега два лица, пошто је на место умрлог задругара Јанка дошао његов син Момчило. I. У одговору на прво питање, треба напоменути да је задруга, према §§ 57. и 507, Грађ Зак., заједница имања и живота више лица, сродних по природи или усвојењу, и да свака задруга претпоставља најмање два лица. Кад стоје погодбе из §§ 57. и 507. Грађ. Зак., онда се за једну заједницу, била она са два или више лица, каже да је задруга. Није познато да се, било у теорији, било у пракси, појављивало гледиште да задруга

треба да има бар три члана, да дакле, задруга не може бити ако би у њој била само два члаиа. Пракса је, нарочито, увек истицала да задруга постоји и онда ако би у њој било свега два члана, само се колебала у одговорчма у колико ће заосталом члану, после смрти другога члана, признати од оних права, која се за наследнике јављају по смрти једнога задругара. Кад стоји, дакле, као утврђено то да једну задругу могу образовати и најмање два лица, онда се и на такву задругу, као и на ону коју чине три или више лица, имају у потпуности примењивати све одредбе из гла ве петнаесте Грађ. Законика, које говоре о наследним правима и одношајима у задрузи; кад, дакле, задруга правно постоји, онда је за примену наређења главе петнаесте Грађ. Зак. равнодушно то, да ли су задругу обра зовала само два лица или више њих. Та глава обухвата нарочито одредбе о условима под којим постаје задруга, о прибављању имања од стране чланова задруге кад су у њој или ван ње, о располагању задружним добрима, деоби задружне имо вине и искључивању задругара из задруге, о задужењу, смрти задругара, положају ма лолетне деце њихове, о праву дечјем и њиховом васпитању, положају удова, матера и кћери, и, најзад, о наслеђу задружне имовине Обухвата, дакле, привредни, економски и финансиски живот једне задруге, и регулише породичне и наследне одношаје у њој. За све приватно - правне одношаје једне такве заједнице, коју разликује од ортаклука и смесништва, закон везује и нарочита правна дејства, и према тим задружним одношајима одређује и нарочите правне последице. Те се последице јављају за живота чланова за друге или по њиховој смрти, а дотичу се права и дужности чланова задруге Сва се та законска наређења, дакле, примењују на једну задругу, било да је она образована од два било од више лица. Јер кад се узима да задругу могу образовати и два члана, логично је да се и она мора стварати, развијати и да мора престајати по законским наређењима, која се на задруге у опште односе Једно од таквих наређења је и § 528. Грађ. Зак. Он прописује да је у наслеђу једног умрлог члана задруге увек пречи његов заостали сродник из задруге од сваког сродника изван задруге. Пропис § 529., и као изузетак од прописа редовног наслеђивања из главе девете Грађ. Законика, не дира у права редовног наслеђивања кад се тиче чланова задруге и права наслеђивања које