Branič

Страна 50

Број 2. и 3.

смрти једнога задругара, оставила још два или више њих, те свој живот продужила и даље. Из свега овога види се да задругари у задрузи један другог наслеђују, и искључују сваког ван задруге без обзира на то да ли задруга после смрти кога задругара, постоји даље или не. У случају дакле цшпираном под 1, кад су два брата у задрузи па један умре, наслеђе 1\е се расправити по прописима о наслеђу у задрузи, а не по прописима о наслеку у инокосном стању. 1 ) У случоју иод "2, кад су Петар и Јанко били у задрузи, па Јанко умро и оставио сина Момчила и кћер Зорку, после смрти Момчилове, који је био у задрузи са својом стрицом Петром, Момчилов део имања не'ке наследити његова сестра Зорка, и ако је ближи сродник, његов стриц Петар, као задругар. II. . Што се тиче питања: кад мати може своје дете умрло у задрузи наследити, поттребно је одмах рећи, да кад се у Грађ Законику. у Височајшем решењу од 28. јула 1849 , Бр. 1147, код § 523., постављало правило: „да удовица којој у задрузи дете умре не може део овога у истој задрузи ни у ком случају наследити," само се мислило на њено мушко дете. које је, са осталим члановима, образовало једну задругу. То наређење Височ. решења одговара оном доцнијем пропису Грађ. Законика, §-у 528. по коме сродство у задрузи при наслеђивању има првенство над сродством изван задруге. По томе пропису, умрло мушко дете зато што је члан једне задруге, наслеђује задруга, а не какав ближи сродник ван задруге, те је, и без изречне напомене у Височ. решењу, да мати не може своје умрло дете у задрузи наследити, било јасно да она то право наслеђа није имала ни по § 528. Грађ. Зак. Да се, пак, Височ. решење односи само на мушко дете, види се из питања на која је ондашње Министарство Правде тражило да му се одговори: „Оће ли мати после смрти сина у задрузи заоставша, ако овај пречег наследника нема, овог део наследити !) Мањина је билз сасвим противног мишљења из разлога: што налази да смрћу једнога задругара, задруга престаје по §§ 57. и507.; а било је и таквог мишљења: да мора бити најмање трн лица, да би, у случају смрти једнога здругара, у том моменту могла постојати задруга и отворити питање о задружном наслеђивању. или ће само као и друго женскиње право уживања до преудаје и смрти имати?" Одговор који је Савет 1849. год. дао Л'инистарству односи се дакле на мушко дете које је у задрузи умрло. Право матере на наслеђе женског детеиш несумњиво је. То право не представља, међутим, никакав изузетак од правила 523. Грађ. Зак.; оно је једно редовно право наслеђивања из § 402. I рађ Зак. Питање наслеђа везано је за питање:да ли између мушких и женских лица може бити задруге, а увек се претпостављао случај да је у једној задрузи један члан њен умро и оставио кћер и удову, па је за њим и његова кћер умрла. Ту се тражио одговор: може ли удова умрлог задругара на • следити своје женско дете и узети из задруге његов део, кад је то женско дете у задрузи имало свој део, који му је умрли отац члан задруге, био осгавио. Пропис § 529. 11. ст. Грађ. Зак. дао је таквом женском детету право да наследи свог умрлог оца у задрузи, кад он по смрти није оставио мушке деце. Како се, међутим, сваки останак таквог детета у задрузи не може сматрати као бављење једнога члана задруге, јер између мушких и женских лица, по §§ 57, 507., 510., 517., 518 и 520. Грађ. 8ак. уопште не може бити задруге, го онда такво женско дете умрлог члана задруге, које није члан задруге, може свој део имања добивен наслеђем од оца, узеги у натури или у новцу, према изјављеној жељи чланова задруге. Дакле женском детету признаје се право на § 400. Грађ. Зак Кад, дакле, женско дете не чини задругу, ова га, у случају његове смрти, не може ни наследити по § 528. Грађ. Зак , већ мати, као најближи сродник, по прописима који о редовном наслеђивању говоре. Само право наслеђа које има кћи према имовини коју је њен отац оставио у задрузи, представља случај редовног наслеђивања, а право матере на то посмртно имање у случају кћерине смрти, такође је редован начин наслеђивања (из § 402. Грађ. Зак.), јер мати у овом случају тражи само оно што је било својина њене кћери, а не задруге Удова умрлог члана задруге, као мати његове кћери, има везе са задругом само у случају кад као наслеђе тражи оно што је њена кћер наследила из задруге као део свога оца, а није одвојила од задружне имовине док је била у животу. То, међутим, не смета праву њене матере. То право је исто онакво какео је имала и њена кћер: може