Branič

Број 2. и 3.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 49.

би они један према двугоме имали Он представља изузетак од редовног наслеђивања еамо у појављеним питањима која би, за своју корист, истицала лица изван задруге, према имовини умрлог члана из задруге. И то се законско наређење из § 528. примењује на сваку задругу, било да њу састављају два, било више лица, Приликом примене § 528. на случајеве наслеђа у задрузи, јављасеи противно мишљење, ко е се састоји у томе, што се тврди да се на задруге које чине само два члана не примењује § 528., већ да се његова примена одиоси на задруге са три или више чланова. Разлог за такво тврђење то мишљење налази у факту што смрћу једног члана престаје задруга, те закључује да се с тога појављено питање наслеђа има да расправи по прописима главе девете, која говори о редовном наслеђивању, дакле насле ђивању ван задруге. То мишљење, и ако признаје да је задруга постојала, сужава смисао § 528 Грађј. Зак. Такво мишљење не може опстати. Редуцирати смисао тога зак. прописа кад је у питању наслеђјивање у задругама само од два члана, и узимати да се он односи само на задруге образоване од три или више задругара, дакле на задруге које, по смрти једног лица, могу продужити своју егзистенцију и даље, значило би у §-у 528. Грађ. Зак. као изузетку од правила за редовно наслеђивање тражити нешто што он не садржи. То наређење, по образовању задруга није међу њима, због броја чланова, правило никакне разлике, те се према томе та разлика у њему не може ни наћи. Такво тумачење не налази потврде ни у једној околности, а глава петнаеста, која говори о наследним правима и одношајима у задрузи, не даје уопште ниједну одредбу која би ишла у прилог таквог тумачења. То би, уосталом, био чудноват случај у коме би чланови задруге имали само дужности за живота, а никаква права после смрти кога задругара. Једно од таквих права, међутим јесте и наследно право. Исто тако као деобом, задруга престаје и смрћу једнога или више чланова задруге. У оба случаја, у будуће не може бити задруге. Али ако у таквим случајевима није у стању да настави живот, она може да изврши ликвидацију, коју отвара питање о деоби и наслеђу умрлих чланова. Исто онако као што у случају деобе сваки задругар долази до свога дела, тако и у случају смрти кога задругара сваки задругар наслеђем

добија своје право. Као и свака друга установа, и задруга дакле има свога краја. Смрт задругара, једног или више растура задругу. Прописујући правило о наслеђивању у задрузи, закон је у §-у 528. мислио на такав крај задруге Он зато није ни означио да ће у случају смрти кога члана задруге овога задруга наследити, већ само навео да сродство у задрузи при наслеђу има првенство над сродством изван задруге закон је на тај начин изрекао да ће онај један члан задруге који остане наследити онога који је умро,искључујући ближег сродника који је изван задруге. Услов, дакле, да задруга и даље постоји, закон и не тражи. Прописујући одредбе о задрузи, закон је нарочито обележио какве промене наступају за време живота њених чланова и после смрти њихове. Према томе, примена тих наређења врши се како за живота њихова тако и после смрти. За питање о наслеђивању у задрузи и примену §-а 528. Грађ. Зак. равнодушно је да ли ће задруга после смрти кога члана и даље постојати или не. Ако се за будуће њен живот може и даље везива ти примена тих наређења, за случај престанка задруге та се примена не може одбијати, јер је задруга аостојала. Задругар наслеђује што је било задруге, и што је та задруга била и у шренутка смрти умрлог задругара. Кад је задругар умро у задрузи, онда је испуњено оно што треба за стицање права наслеђа другог преживелог задругара. Није, према томе, овде главна ствар то што сад нема задруге, већ то што је било задруге Не наслеђује један задругар другог што је члан задруге после његове смрши, него зато што је у задрузи с тим био пре и~у тренутку његове смрти. Један споредан разлог које присталице поменутог мишљења наводе састоји се у тврђењу да је § 528 Грађ. Зак. зато да сачува задруге од распадања, јер се у удруженој радној снази задругара огледа економски напредзк народа, и да се тиме кад се заосталом члану задруге преда целокупно задружно имање не помаже задруга, јер ње више нема, него фаворизира једини члан из задруге, и чини неправда ближим сродницима ван задруге. Ни тај разлог није такође, основан. Ту нема у ствари фаворизирања, већ само тачне примене §528 Грађ. Зак. Што се тиче неправде, она се, ако се узме да је има за ближе сроднике изван задруге појављује и онда кад су ти сродници лишени наслеђа и у задрузи која је, по