Branič

Врој 2. и 3.

„БРАНИ Ч"

Страна 53

првостепени Суд за град Београд известио како Касациони Суд доноси неједнака решења по предметима, по којима се код поменутог првостеп. суда тражи забрана на основу поравњања, које дужник и поверилац по меницима закључе, вршећи пренов меничних обавеза поравнањем. Тако, док му је II Одељење Кас. Суда поништило решење о забрани, донето на основу оваквог поравнања, којим је потражиоца забране првостепени суд био одбио од тражења забране на примање дужниково као од тражења ненадлежном суду поднетога са разлога: „погрешио је суд што је потражиоца забране одбио од тражења забране на примање дужника као од тражења ненадлежном суду поднетог, јер и ако је поравнање . . . закључено између Централне Банке и дужника Панте С., донето на подлози меница, њиме су пречишћени односи између парничара и они тако пречишћени постају грађанске природе, пошто је тим поравнањем преновљен дуг Панте С. и он не дугује више Централној Банци по меницима и текућем рачуну, већ по поравнању . . — дотлеје III Одељење Касационог Суда стало на сасвим супротно гледиште, и када је суд у исто ветном случају, био одобрио забрану тра ■ жену на основу овако истог поравнања, поменуто Оделење Касационог Суда нашло је да такво решење о одобреној забрани не одговара закону са разлога: „кад се из белешке Бр. 1992 приложене акту тражења забране види, да је дуг, који повериоци хоће да обезбеде, менични дуг по поравнању које је закључено. пред судом између повериоца и дужника и да проистиче из трговачког посла, — онда је првостепени суд у смислу § 49.грађ. пост. требао по званичној дужности решењем одбацити тужбу поверилаца као ненадлежном суду поднету и упутити их, да се са својим тражењем обрате трговачком суду као надлежном по тач 1. § 16. Зак. о Устројству Трговач. Суда, за расправу овога предмета." Износећи ове случајеве неједнаке при мене законских прописа, Господин Министар Правде молио је Касациони Суд, да на основу тач. 1. § 16. зак. о своме Устројству, донесе Начелну Одлуку у својој Општој Седници. Касациони је Суд, у својој Општој Седници од данас, проучио истакнуто питање, па је нашао: Да је за доношење решења по забранама које се траже на основу п"равнања, која су закључена по меницама, надлежан

редован првостепени, а ие трговачки суд. За ово своје гледиште Касациони Суд налази разлога у овоме: И у оном случају, кад је поравнање донето на подлози менице или меничних по траживања, ипак тим поравнањем потпуно се пречишћују правни односи између парничара, и они, тако пречишћени, губе карактер менично-трговачког правног посла, и сада ти односи постају грађанске природе, тако да менични дужник тада не дугује више по меницима или текућим рачунима, већ он дугује по овом поравнању, које има силу извршне пресуде, на основу кога доношење решења по забранама спада у над лежност, не трговачког суда, већ редовног првостепеног суда. Осим тога, Касациони Суд налази, да оваквим поравнањем, које је донето на подлози менице, није учињен пренов меничних обавеза, како се погрешно наводи у разло зима II • делења Касац. Суда Бр. 2566/24. г. већ је тим поравнањем, као што је напред речено, менични дуг само пречишћен и потпуно регулисан између дотадашњег ме ничног дужника и његовог повериоца. Ова је одлука, као начелна, обавезна за све судове И ако је ова начелна одлука, у смислу тач. 1 § 16. Зак. о Устројству Касац. Суда обавезна за све судове и има силу закона, све дотле, док не би Општа Седница састављена из председника и свих судија ^асац. Суда, на два своја састанка, донела друкчији закључак за разумевање и примењивање истог законског прописа, — ипак налазимо да ће бити од интереса за читаоце „Бранича", ако овде наведемо и одвојено мишљење мањине судија Касац. Суда, које, у главном гласи: По § 146. грађ. с пост. поравнање има снагу извршне пресуде судске и оно, као и извршна пресуда, декларује право односно обавезу странака Отуда излази да природа тражбине одн. обавезе странака није измењена тиме што су се странке о њима поравнале, већ остаје иста. Када поравнање има за предмет меничну обавезу, а меница је апсолутни трговачки посао — т. 6. § 17. Усгр. Тргов. Суда, — онда се поравнањем којим се само регулише исплата меничног дуга не мења природа обвезе дужникове; она остаје као што је и била трговачке природе, а не постаје грађанском, јер тужени поравнањем, није примио на себе неку другу-грађанску обавезу. Да се противно узме нема ослонца у закону. И сама