Branič

Страна 54

„Б Р А Н И Ч"

Број 2. и 3.

начелна одлука узима да поравнањем на подлози менице није учињен пренов меничне обавезе. Овако се ствар има још пре разу мети у случају када су странке трговци и нема разлога одвајати их од суда који је за њих надлежан. Према овоме када је поравнање по меничном дугу закључено код трговачког суда, онда је овај суд, који је о главној ствари судио, надлежан и да решава о забрани траженој на основи таквог поравнања — § 1б. Устр. Трг. Суда и § 39 грађ. с. пост. а не редован првостепени суд. У прилог овога мишљења може се навести и то, да и само поравнање о коме је реч, закључено између трговаца, може бити ппедмет оцене судске у новој парници између истих лица, ако би оно било у чему непотпуно или нејасно, или би оно иначе давало повода парници, те је природно да за суђење те парнице може да буде надлежан, као и раније, трговачки суд. Исто тако, кад је по оваквом поравнању обвезано лице трговац па му се на бснови поравнања тражи забрана, трговачки суд је боље у могућности да оцени да ли поводом тогатражења забране треба дужнику отворити стечај или не, Др. Ј. Ј. Један случај увреде и клевете по зак. о штампи. Примена јп сЈићш рго тШиб, пошто није утврђено које су новине пре дошле у додир са читаоцима: „Службене Новине" са законом о штампи или „Правда" са инкриминисаним натписом Др. М., пол. писар из Г1., тужио је П. Првост. Суду В. М., хотелијера, што је овај у „Правди" од 8. 8. 1925. г. у једном напису, упућеном Г. Мин. Ун. Дела инкриминисаним изразима: „упао у моју кафану пијан"; „то је насиље" . . . „почео да лумпује"; „силом натерао музикантице да устану из кревета и да му свирају" . . . „натерао их да му се легитимишу ' . . . „претећи да ће их све похапсити" — нанео клевету и увреду у смотрењу званичне дужности. Првостепени Суд пресудом својом од 30. 10. 1925. Бр. 26541 нашао је: да се ово дело има судити по закону о штампи, оштампаном у „Сл. Нов." 8. 8. 1925. год., кога је дана исти закон стуцио на снагу, пошто су инкриминисани изрази оштампани истога дана у .Правди Даље је суд нашао да у изразима , пијан'; то је „насиље', стоји дело увреде, нанете путем јавне штампе из чл. 52. т. IV зак. о штампи, а у осталим, инкриминисаним из-

разима. да стоји дело клевете, нанете путем јавне штампе из чл. 52. ст. 1. зак. о гатампи. Пошто је кривац дело признао и суд није уважио његову одбрану, он је кажњен за дело увреде и клевете по месец дана затвора, а за дело клевете још и са хиљаду динара новчане казне. Скопљански Апелациони Суд пресудом свог II оделења од 13. 11. 1925 Бр. 3608 преиначио је горњу пресуду са следећих разлога: „Како је инкриминисани напис оштампан у листу „Правди" 8. августа 1925. год. и истога дана опггампан у „Службеним Новинама', а нов закон о штампи је тога дана ступио на снагу то у овом конкретном случају у погледу кривице оптуженога има се применити стари закон о штампи, обнародован 13. јануара 1904. године, јер се не зна да ли су лист „ равда" или „Службене Новине" 8. августа 1925. г. раније изашле и дошле у додир са читаоцима, по принципу ш с1иђт рго гпИш8 — у сумњи блаже по кривца, с тим да се има применити поступак, који је предвиђен у закону о штампи од 8. августа 1925. год. § 11. каз. закона. „Прелазећи на главну ствар. овај суд налази: Да у радњи опт Василија што је у листу „Правда" од 8. августа 1925. год. Бр. 214 у рубрици припослано. упутио отворено писму Господину Министру Унутрашњих Дела, а у изразима које је опт. Василије употребио, и то: „пијан", „то је насиље".стојало би дело јавне увреде из чл. 31. зак. о штампи од 13. 1 1904. год. а не како је погрешно првостепени суд узео дело јавне увреде из чл. 52. тач. 4 зак. о штамгш од 8. августа 1925 год, — али како је исказима сведока Дорице Чемер Петра Лазаревића и Милутина Алексића. чијим исказима првостепени суд погрешно није поклонио вере, налазећи, да они нису способни сведоци пошто су двоје последњих као келнери код туженог, а прва као свирачица у кафани његовој у зависном положају од истога, када се из акта види, да су после штампаног написа Петар и Милутин изашли из његове радње, и први је сада келнер у Нишу, а други у Параћину док је сведок Дорица сада свирачица у Нишу, те стога нису у зависном положају од оптуженог и имају сви својства способних сведока, те им овај суд и поклања веру, да је прив. тужилац Митић означене вечери, изнете у напису био пијан и што се поткрепљује и исказима сведока: Богд. Недељковића, Драг. Петковића и др., који су били у друштву са прив. ту-