Branič

Страна 52

„Б Р А Н И Ч"

Број 2, и 3.

на парницу, то је очевидно, да у случају употребе правног средства на такво решење, исто има да буде предмет расматрања у надлежном првостеп. суду, који ће оценити да ли је у опште потребно у даном случају водити грађанску парницу или се појављено питање може расправити и уз саму кривицу, исто онако, као кад би иследна иолицијска власт у случају неповедене парнице, прекинула истрагу, по § 29. крив. пост. па би првостеп. суд расматрајући то решење по § 3. зак. о истражним властима исто поништио налазећи да вођење те парнице није ни било потребно. Очигледно је дакле да административна власт није надлежна за расматрање поменутих решења, јер овде није главно хоће ли ова или оиа страна водитп парницу, већ да ли јеу оптте за саму кривикну истрагу од потребе или не претходно утврђивати путем засебне грађаиске парнице какво гра ђанско питање, те се не може допустити да у оцену тога питања улази административна и за саму истрагу страна и ненадлежна власт, тим цре што кад би се ово допустило, могло би се доћи до тога да и виша Управна власт. нађе за оправдано решење о упућењу на парницу и одобри га. а да после суд при расматрању решења о прекиду истраге због невођења те парнице, поништи исто решење налазећи да у опште није ни било места вођењу грађанске парнице и посебног расправљања каквог грађанског питања. Сем овога. раније, по закону о истражним судијама од 17. априла 1890. год. 36.46. стр. 465. а до скора по закону о среским и градским судовима за извиђање злочиних и преступних дела постојала је надлежност истражних односно среских и градских судија, чије су одлуке противу којих је било места употреби правних средстава, подлежале искључиво разматрању првостеп. судова, па дакле и одлуке, односно решења којима би се застајало са извиђањем кривичног дела и једна страна упућивала на грађанску парницу, те би било апсурдно и нелогички, да кад таква решења донесе иследна полицијска власт, која такође води истрагу по прописима кривич. судског поступка и закону о истражним властима, да иста расматра која друга власт а не суд; тим пре што је и за време важења закона о среским и градским судовима у местима где среске и градске судије нису биле по стављене. истрагу злочиних и преступних дела вршила полицијска власт те се не може узети, да је за њена решења, о којима је реч,

постојао други поступак и друга надлежност а га таква иста решења среских и градских судија, друга и то у једно исто време. Поменута су решења кривично-правне природе, па тицала се она иступних, преступних или злочиних дела, те је за њихово расматрање у случају употребе правнихсредстава надлежна судска власт нарочито још и за то, што се у конкретном случају та решења доносе од иследних полицијских власти као судских органа , који ту функционишу вршећи судску власт те је због тога административна власт ненадлежна за расматрање дотичних решења. Напослетку, у духу је и самога Устава што је кривична истрага стављена под контролу судске власти. јер та власт са својим прерогативама даје нужне гаранције за имовну и личну безбедност грађана. Зато сва решења о кривичној истрази, па дакле и ово о одлагању кривичне истраге, подлежи расматрању првостеп. суда, који у последњем степену има да оцени: да ли је било законских разлога да истражна власт одлаже рад по кривичној тужби, којом се тражи заштита повређеног права. И кад се ствар тако посматра са гледишта Устава и закона да рад истражне власти по кривичној тужби подлежи оцени првостеп. суда, онда би било противно и принципу поделе судске и извршне власти, да једна решења о кривичној истрази расматра суд, а друга извршна власт. Са свију ових разлога Општа Седница Касац. Суда доноси ову Начелну одлуку о истакнутом питању: Да је за расматрање решења иследних полицијских власти, којим се зауставља ислеђење какве кривице и једна од иарничких стоана упућује надлежном суду за претходну расправу појављеног спорног грађанског аитања, а у случају уаотребе аравног средства на то решење, надлежан дошичан првостеаени суд, а не админстрашивна власт. Ова је одлука обавезна за оделења Касац. Суда и Општу Седницу. ДР- Ј- Ј За доношење решења по забранама, које се траже на основу „поравнања" за кљученог по меницама, надлежан је редован првостенени суд, а не трговачки. Иачелна одлука Оптте Сед. Касац. Суда од 28. јануара 1926. год. Бр. 34. Господин Министар Правде, актом својим од 30. децембра 1925. год. Бр. 83597, представио је Касационом Суду: да га је