Branič

„Б Р А Н И Ч"

Страна 55

жиоцем, који веле: да је он био прилично загрејан и весео, — то су тиме утврђени наводи оптуженога, да је прив. тужилац М. означене вечери заиста био пијан. „Што се тиче израза „насиље", изнетог у означеном чланку, овај суд налази да је исказима сведока: Богд. Нед., Драг. Петк. и Јов. Милојковића утнрђено да су они као његово друштво у весељу реагирали на његово понашање и поступак тражења легитимација од свирачица у 2 1 аса по поноћи, и то тек онда када најмлађа од њих Анкица није хтела сићи из своје собе, да им свира и ако је као полиц. писар морао знати да су се оне морале пријавити и одјавити полицији, те је на тај начин својим некоректним понашањем могао створи ги мишљење код оптуженога да је то што је прив. туж. учинио некакво насиље. „Па када је оптужени утврдио своје наводе, изнете у ознаненом листу. то онда у наведеној радњи његовој нема означенога дела нити каквог другог дела. те се с тога оптужени на основу § 250. а крив. суд. пост. има пустити испод суђеља услед непостојања дела." „Сем тога, погрешно је првостепени суд нашао, да је неоспорно утврђено, да је се тужилац М., док је био у кафани оптуженога. у друштву коректно понашао јер се према нахођењу овога суда не може сматрати као коректно понашање једног полицијског писара, који као дежуран чиновник, седи целу ноћ у веселом друштву и пије, и није на својој дужности — дежурству, и лумпује до 8. часова пре подне, а нарочито 1Пто је и његово друштво, сведоци; Д. II., Ј. М. и др. реагирало на његов поступак приликом узнемиравања свирачица траже-

Прописи о непродуктивним (залудним) добрима у Енглеској. „Јоигпа1 с1е с1ећа{з" у своме 325. броју доноси овај интересантан чланак : Док француска влада предлаже за непродуктчвне капитале оптерећене порезом, што неће имати друге последице него да убије луксузну трговину и индустрију лепе вештнне, шта ради Енглеска. Од интереса је да се то овде објави. У Енглеској не постоји, у каквој форми, никаква такса на такозвана задужнама не-

њем легитимација и захтевом, да из своје собе изађе и седи у њиховом друштву и свирачица Анка. „Што се тиче дела клевете, такође је првостепени суд погрешно узео, да у радњи опт. Василија стоји дело из чл. 52. ст. I зак о штампи од 8. 8. 1925 год„ већ би у инкриминисаним изразима. оштампаним у пом. листу 8. августа 1925. год. и то у изразима: „почео да лумпује". . . „силом натерао музикантице да устану из кревета и да му свирају" и „натерао их да му се легитимишу, претећи им да ће их похапсити, стајало дело клевете из чл. 22., казнимо по чл. 29. ст 11. зак. о шт. од 13 јануара 1904 г. „Али како је опт. Василије некоректним понашањем прив. тужиоца М., које је утврђено напред означеним сведоцима, био побуђен да путем штампе реагира на његове неправилне поступке, то се у овом конкретном случају има применити овлашћење чл. 89. зак. о штампи од 8 августа 1925. год. и стога се опгужени на основу § 104. д. каз. зак за означено дело има сваке казне ослободити. „Исто тако, опт В за дела из чл. 52. ст. II. и и дело из чл. 51. ст. IV. зак. о штампи од 8. августа 1925. год., има се пустити испод суђења." „Опг. В. по § 326. кр. с п. одговоран је само за бранилачку награду, а прив. тужилац за тражење накнаде за оклеветану част по § 296 кр. с. п. има се упутити на грађанску парницу. Касациони Суд у свом I од. решењем од 13. I. 1926. Бр. 185 оснажио је пресуду Скоп. Алад.уе Душ. Б. Јовичић судија.

упослена добра („Шепз оЈдИз"). Напротив, енглеско законодавство их познаје (вештачки радови, старински намештаји, разне збирке које имају историјски и уметнички значај и т. д.) само да би према њима установило истински повлашћени режим: Ова су добра позната у Енглеској под именом ослобођени, изузети објекти („оћје!б ехешр1еб"), и, стварно енглески закон не ослобађа, у место да их оптерећује. Заиста, не само да не пос оји у Енглеској никаква такса на ова добра за живота њиховог претежаоца, нити на каква друга покретна добра ;

ИЗ СТРАНОГ ЗАКОНОДАВСТВА