Branič

Страна 56

Број 2. и 3.

већ, шта више у случају његове смрти, заштита подарена уметничким радовима у интересу народном, спроводи се н^ овај начин. Док обична покретност (поролични намештај, без какве уметничке вредности и т. д.) улази у састав активе која подлежи правима наслеђа, — дотле уметнички објекти, утврђени као такви од стране вен така, искључени су од тога, и на захтев извршиоца тестамента, она су тада сматрана као таква која конституишу једно одвојено добро, изузето, у принципу, од права наслеђа. Ако тестаментални наследник ових, изузетих „добара" сачува истадо својесмрти, неће плаћати никакву ни наследну нити какву другу таксу за њихово уживање, пошто она у Енглеској не постоји Али претпоставимо да и прода: само у том случају имаће да плати наследну таксу која одговара по вредности наслеђензг н продатог добра. Али треба напоменути да то плаћање искључиво пада на његово терет, те неће бити плаћено од стране извршилаца тестаментд на терет наследства. Претпоставимо, на против,да овај наследник „изузетих добара" сачува иста сам собом до своје смрти, паих завешта са своје стране, затим их овај други наследник прода. У овом случају, продавац мора да плати наследну таксу, али само на наслеђе свога непосредног претка и неће се моћи тражити никаква такса на онај први пренос. Као што се види, енглески закон заштићује у двогубом погледу ова тзв.„ залудна добра 1. уживање ових добара не подлежи никаквој такси, сличној оној која је пројектована у Француској. 2. Сам пренос наслеђа је ослобођен плаћања наследне таксе, у колико се тиче ових добара, под јед ■

ним условом да она буду сачувана, неотуђена од стране наследника." Др- Ј- ЈЗаконски предлог у Аустрији за ограничење преласка судија у адвокате. По жалби Адвокатске Коморе противу преласка великог броја судија у адвокатски ред, Министарство Правде узело је у проучавање потребних мера за ограничење тога прелажења. У спремљеном пројекту новеле Зак о Адвокатском Реду налази се и предлог да се одредби § 6. Зак. о Адвок тском Реду, која се односи на прелажење судија у адвокатски ред, дода: „упис пређашњег судије у листу адвоката, није допуштен пре истека рока од пет година од кад је престао бити судијом". — У мотивима за ту одредбу напомиње се да ће се предложеном допуном уклонити низ незгода, које су се појављивале последњих година. Вршење адвокатске професије бивших судија у месту, у коме су последњи пут вршили судијску службу, давало је повода оправданим жалбама Мештани, којима је потребна правна помоћ, држе, и ако, може бити, неоправдано, да дотадањи судија може вршити утицај на своје раније колеге, који осталим адвокатима не стоји на расположењу. Даље, десио се, на пример, случај да је један бивши судија, председник сената, поставши адвокатом, преузео да заступа тужиоца и у том се истом процесу, којим је руководио као председавајући, позивао као заступник странке на опажања, која је добио као судија.'.. д. с. п.

ИЗ СУДСКОГ ЖИВОТА И АДВОКАТУРЕ

О добром владању. Ово је истинит догађај. Један доста имућан трговац у Москви кмао је два сина, од којих је старији био већ одрасли младић и помагао оца у трговини, а други још млад дечак. Млађи син тога трговца никако није био склон трговини, већ је увек изражавао вољу да се школује и да се посвети ком слободном занимању, те је због тога често долазило до размирица између њега и оца, јер је овај хтео да се и други његов син ода традиционалној у фамилији трговини.

Ускоро тај трговац умре и тестаментом нареди, да се цело његово имане, ако се млађи син окане својих намера и ступи у радњу, подели између браће на равне делове, а да, у противном, целокупна заоставштина припадне старијем сину-трговцу, изузимајући једну кућу коју је оставио млађем сину, али под условом да се она њему изда тек када он буде навршио 35 година живота и то само у том случају, ако он дотле увек буде био доброг владања.До тог времена приходе од куће имао је да ужива старији син, који је за то био обавезан да